NARODNA VEROVANJA ZA DANAŠNJI PRAZNIK Ovo svaka domaćica treba da uradi, a evo šta nikako ne sme
Pravoslavna crkva obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić, vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
Pravoslavna crkva obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić. Prema srpskom verovanju, ovo je dan kada se kolje pečenica za Božić.
I samo ime praznika navodi na ovaj zaključak – naime, nekada se prase ili jagnje koje će biti posluženo za praznik dva dana kasnije „tuklo“ – ubijalo sekirom ili nožem, pa odatle i naziv – Tucindan.
Možda vas zanima:
RITUALNI ZA PRIVLAČENJE ZDRAVLJA Tradicionalna narodna verovanja u novogodišnjoj noći koja se prenose sa kolena na koleno
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETU ANASTASIJU Žene, izgovorite ovu molitvu i očekuje vas čudo!
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Možda vas zanima:
RITUALNI ZA PRIVLAČENJE ZDRAVLJA Tradicionalna narodna verovanja u novogodišnjoj noći koja se prenose sa kolena na koleno
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETU ANASTASIJU Žene, izgovorite ovu molitvu i očekuje vas čudo!
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Možda vas zanima:
RITUALNI ZA PRIVLAČENJE ZDRAVLJA Tradicionalna narodna verovanja u novogodišnjoj noći koja se prenose sa kolena na koleno
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETU ANASTASIJU Žene, izgovorite ovu molitvu i očekuje vas čudo!
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Za božićnu pečenicu se bira najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku. Životinja treba da bude bela, bez belega i telesnih nedostatka. Peče se sutradan, na Badnji dan, a jede za Božić.
Mnogo je običaja vezanih za Tucindan. U nekim krajevima Srbije, domaćice počinju uređivanje kuće i spremanje hrane za Božić. Takođe, veruje se da se na Tucindan ne sme davati ništa iz kuće jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog doma.
Tucindan je vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, a u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na Badnje veče po slami razastrtoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)