NARODNA VEROVANJA ZA DANAŠNJI PRAZNIK Ovo svaka domaćica treba da uradi, a evo šta nikako ne sme
Pravoslavna crkva obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić, vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
Pravoslavna crkva obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić. Prema srpskom verovanju, ovo je dan kada se kolje pečenica za Božić.
I samo ime praznika navodi na ovaj zaključak – naime, nekada se prase ili jagnje koje će biti posluženo za praznik dva dana kasnije „tuklo“ – ubijalo sekirom ili nožem, pa odatle i naziv – Tucindan.
Možda vas zanima:
RITUALNI ZA PRIVLAČENJE ZDRAVLJA Tradicionalna narodna verovanja u novogodišnjoj noći koja se prenose sa kolena na koleno
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETU ANASTASIJU Žene, izgovorite ovu molitvu i očekuje vas čudo!
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Možda vas zanima:
RITUALNI ZA PRIVLAČENJE ZDRAVLJA Tradicionalna narodna verovanja u novogodišnjoj noći koja se prenose sa kolena na koleno
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETU ANASTASIJU Žene, izgovorite ovu molitvu i očekuje vas čudo!
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Možda vas zanima:
RITUALNI ZA PRIVLAČENJE ZDRAVLJA Tradicionalna narodna verovanja u novogodišnjoj noći koja se prenose sa kolena na koleno
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETU ANASTASIJU Žene, izgovorite ovu molitvu i očekuje vas čudo!
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Za božićnu pečenicu se bira najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku. Životinja treba da bude bela, bez belega i telesnih nedostatka. Peče se sutradan, na Badnji dan, a jede za Božić.
Mnogo je običaja vezanih za Tucindan. U nekim krajevima Srbije, domaćice počinju uređivanje kuće i spremanje hrane za Božić. Takođe, veruje se da se na Tucindan ne sme davati ništa iz kuće jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog doma.
Tucindan je vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, a u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na Badnje veče po slami razastrtoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)