NARODNA VEROVANJA ZA DANAŠNJI PRAZNIK Ovo svaka domaćica treba da uradi, a evo šta nikako ne sme
Pravoslavna crkva obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić, vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
Pravoslavna crkva obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić. Prema srpskom verovanju, ovo je dan kada se kolje pečenica za Božić.
I samo ime praznika navodi na ovaj zaključak – naime, nekada se prase ili jagnje koje će biti posluženo za praznik dva dana kasnije „tuklo“ – ubijalo sekirom ili nožem, pa odatle i naziv – Tucindan.
Možda vas zanima:
RITUALNI ZA PRIVLAČENJE ZDRAVLJA Tradicionalna narodna verovanja u novogodišnjoj noći koja se prenose sa kolena na koleno
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETU ANASTASIJU Žene, izgovorite ovu molitvu i očekuje vas čudo!
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Možda vas zanima:
RITUALNI ZA PRIVLAČENJE ZDRAVLJA Tradicionalna narodna verovanja u novogodišnjoj noći koja se prenose sa kolena na koleno
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETU ANASTASIJU Žene, izgovorite ovu molitvu i očekuje vas čudo!
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Možda vas zanima:
RITUALNI ZA PRIVLAČENJE ZDRAVLJA Tradicionalna narodna verovanja u novogodišnjoj noći koja se prenose sa kolena na koleno
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
VERNICI DANAS PROSLAVLJAJU SVETU ANASTASIJU Žene, izgovorite ovu molitvu i očekuje vas čudo!
Sveta velikomučenica Anastasija se smatra sveticom koja se smatra izbaviteljkom od magije i vradžbina i svih volšebnih zamki nečastivog.
Za božićnu pečenicu se bira najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku. Životinja treba da bude bela, bez belega i telesnih nedostatka. Peče se sutradan, na Badnji dan, a jede za Božić.
Mnogo je običaja vezanih za Tucindan. U nekim krajevima Srbije, domaćice počinju uređivanje kuće i spremanje hrane za Božić. Takođe, veruje se da se na Tucindan ne sme davati ništa iz kuće jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog doma.
Tucindan je vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, a u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na Badnje veče po slami razastrtoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)