Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Putovanje na sever
Isidora je oduvek bila radoznala putnica, ali Norveška nije bila slučajan izbor. Privukle su je priče o zemlji koja ima „najlepše tišine na svetu“ i prirodu koja oblikuje karakter ljudi.
Oko 1912. godine, Isidora Sekulić krenula je na put iz Srbije koji će je odvesti daleko preko fjordova i šumskih proplanaka. Njene impresije izdaju se 1914. i u njima Norveška blista nevidljivim bojama – drveće ostaje zeleno i kad trese mraz, deca se spuštaju niz brda bez straha, a u srcima dalekih ljudi cveta tiha čežnja za prisutnošću.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
Zašto je Bora Stanković krišom palio svoje rukopise: Malo poznata drama slavnog pisca iz Vranja
Saznajte zbog čega je čuveni srpski pisac uništavao sopstvena dela i kakva je to borba rastrzala njegovu dušu
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
Zašto je Bora Stanković krišom palio svoje rukopise: Malo poznata drama slavnog pisca iz Vranja
Saznajte zbog čega je čuveni srpski pisac uništavao sopstvena dela i kakva je to borba rastrzala njegovu dušu
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i beogradske šetnje: Grad koji je ušao u njegove stihove
Kako su beogradske ulice, obale i kafane postale inspiracija jednom od najvećih srpskih pisaca
Zašto je Bora Stanković krišom palio svoje rukopise: Malo poznata drama slavnog pisca iz Vranja
Saznajte zbog čega je čuveni srpski pisac uništavao sopstvena dela i kakva je to borba rastrzala njegovu dušu
Strmi Oslo i dečiji smeh na snegu
Prvi utisak nje je bio grad prepun strmih ulica. Oslo je dočekao Isidoru talasastim pejzažom od zgrada i brda: „Deca se spuštaju na saonicama – niko im ne brani, niko se ne boji.“ Šaljivo, gotovo yin-yang prizor zime i radosti, gde je sneg postao svakodnevnica, a ne prepreka.
Četinari koji ne podležu buri niti proleću
Šume su za nju bile živi portreti trpežnog postojanja: „Čudni su četinari… kada Bog šalje san i smrt drveću, oni se zelene… kao suze ponosita čoveka.“ Priroda je u njenim očima tihi junak, neustrašiv pred kišom, mrazom i ljudskom prolaznošću.
Ta zlosrećna lepotica – zemlja izgleda i čežnje
Isidora zapaža kako je Norveška beskrajno prostrana i osamljena: „Čezne se za oblikom i glasom čoveka…“ U Bergenu i gradovima-daljinama svaki susret i razgovor sa Norvežanima vrati radost – kao da u zemlji gde ljudi žive razređeno, svaki glas odzvanja kao blagoslov.
Shutterstock
Lekar u udaljenom kraju – koliko je čovek daleko…
U povratnom delu putopisa Isidora opisuje dom jednog lekara iz Telemarka – u selu toliko udaljenom da put traje ceo dan, a zimi su putevi neprohodni. „Deca se plaše petnaest zima... zli bogovi pomrčine i bure vladaju devet meseci u godini. Na kamenu je život, u vodama je lepota, u šumama je mašta.“ Ta distanca — fizička i duhovna — za nju je bila jezivo lepa.
Horizont koji greje svojim bojama
A onda nebo koje se pretvara u žubor boja: severno svetlo nije samo svetlost – to je „nebeska ptica“ sa repom od žutih i ružičastih tonova, srebrnom čipkom što ljubi led i tamu. To je scena koju ne viđamo često, a ona ju je zabeležila kao poetsku kreaciju Sunca.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Komentari(0)