Tušt (Portulaca oleracea) vekovima se koristi u narodnoj medicini i kuhinji, a nutricionisti ga danas ponovo otkrivaju kao biljku izuzetno bogatu hranljivim materijama. U njegovim listovima nalazi se značajna količina omega-3 masnih kiselina, vitamina A, B i C, kao i minerala poput magnezijuma, kalcijuma i gvožđa. Upravo zbog tog sastava mnogi ga nazivaju jednom od najpotcenjenijih biljaka koje rastu gotovo svuda oko nas.

Biljka koju svi čupaju, a zapravo je dragocena

Tušt je jednogodišnja biljka čije se crvenkasto, mesnato stablo širi po površini zemlje i lako potiskuje druge biljke. Može da naraste između 15 i 30 centimetara, a prepoznatljiv je po malim, debelim listovima jajastog oblika. Stariji listovi često dobijaju blagu crvenkastu nijansu na ivicama.

Tokom leta pojavljuju se sitni žuti cvetovi, pojedinačni ili u malim grupama. Cvetanje traje od jula do septembra, a biljka je izuzetno medonosna, zbog čega je privlačna pčelama.

Tušt stvara veliki broj semenki koje se lako rasipaju po zemlji. Zanimljivo je da njihova klijavost često bude najbolja tek narednog proleća. Osim semenom, ova biljka se vrlo lako razmnožava i reznicama. Čak i kada je iščupate iz zemlje, dovoljno je da deo stabla ponovo dodirne tlo i biljka će se brzo ukoreniti.

Kako se koristi u kuhinji i narodnoj medicini

U gastronomiji se tušt najčešće koristi svež. Njegovi sočni listovi imaju blago kiselkast ukus koji podseća na mešavinu limuna i mladog spanaća. Zbog toga je čest sastojak salata, pesto sosova, variva ili smutija. Može se i sušiti ili konzervisati kako bi se koristio tokom zime.

U narodnoj medicini tušt ima dugu tradiciju primene. Smatra se da doprinosi jačanju imuniteta, poboljšava cirkulaciju i podržava zdravlje srca. Pojedini izvori navode i da može pomoći u bržem zarastanju rana, ublažavanju glavobolja i migrena, kao i u jačanju kostiju.