LILANJE JE STARIJE I OD HRIŠĆANSTVA Običaj koji je vekovima prisutan kod stočarskog stanovništva na području zapadne Srbije (VIDEO)
Vezan je za praznik Petrovdan posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu, koji se proslavlja 12. jula. Ovo je magijsko-religijski narodni običaj koji se kod Srba, osim na Petrovdan, upražnjava i pred Velike poklade, uoči Ivanjdana, Spasovdana i Đurđevdana. Slične običaje nalazimo kod svih Slovena i kod mnogih drugih naroda.
Naziv je običaj dobio prema obrednim predmetima koji se tom prilikom koriste - Lilama. Lila je zapaljena suva brezova ili trešnjeva kora umetnuta u procjep drvenog štapa. U različitim zajednicama lila se sreće i pod nazivima olalija, oratnik ili oratnica.
Godine 2017, na predlog Centra za kulturu „Vuk Karadžić” iz Loznice, običaj paljenja petrovdanskih lila ili lilanje uvršten je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Vuk Karadžić o lilama
Možda vas zanima:
TURISTIČKI VODIČ KROZ LOZNICU Zavičaj velikana, znamenito mesto puno istorije i prava prirodna oaza (FOTO/VIDEO)
Loznica je grad za koji turisti kažu da je poseban, da ima dušu, a mi kažemo da je za slovo ispred svih
NAJLEPŠE ULICE SRBIJE Čuvaju srce grada i mame turiste! (VIDEO/FOTO)
Najlepše ulice Srbije smestile su se po različitim krajevima naše zemlje. One su lepe na potpuno drugačije načine i ne mogu se međusobno porediti. Jedna se diči moćnim drvoredom, druga austrougarskom arhitekturom, neke očuvanim duhom orijenta…
Možda vas zanima:
TURISTIČKI VODIČ KROZ LOZNICU Zavičaj velikana, znamenito mesto puno istorije i prava prirodna oaza (FOTO/VIDEO)
Loznica je grad za koji turisti kažu da je poseban, da ima dušu, a mi kažemo da je za slovo ispred svih
NAJLEPŠE ULICE SRBIJE Čuvaju srce grada i mame turiste! (VIDEO/FOTO)
Najlepše ulice Srbije smestile su se po različitim krajevima naše zemlje. One su lepe na potpuno drugačije načine i ne mogu se međusobno porediti. Jedna se diči moćnim drvoredom, druga austrougarskom arhitekturom, neke očuvanim duhom orijenta…
Možda vas zanima:
TURISTIČKI VODIČ KROZ LOZNICU Zavičaj velikana, znamenito mesto puno istorije i prava prirodna oaza (FOTO/VIDEO)
Loznica je grad za koji turisti kažu da je poseban, da ima dušu, a mi kažemo da je za slovo ispred svih
NAJLEPŠE ULICE SRBIJE Čuvaju srce grada i mame turiste! (VIDEO/FOTO)
Najlepše ulice Srbije smestile su se po različitim krajevima naše zemlje. One su lepe na potpuno drugačije načine i ne mogu se međusobno porediti. Jedna se diči moćnim drvoredom, druga austrougarskom arhitekturom, neke očuvanim duhom orijenta…
Možda vas zanima:
TURISTIČKI VODIČ KROZ LOZNICU Zavičaj velikana, znamenito mesto puno istorije i prava prirodna oaza (FOTO/VIDEO)
Loznica je grad za koji turisti kažu da je poseban, da ima dušu, a mi kažemo da je za slovo ispred svih
NAJLEPŠE ULICE SRBIJE Čuvaju srce grada i mame turiste! (VIDEO/FOTO)
Najlepše ulice Srbije smestile su se po različitim krajevima naše zemlje. One su lepe na potpuno drugačije načine i ne mogu se međusobno porediti. Jedna se diči moćnim drvoredom, druga austrougarskom arhitekturom, neke očuvanim duhom orijenta…
Po nekim autorima reč lila izvedena je od olalija. Po drugima je u nazivu olalija očuvan trag rimskog običaja Parilia posvećen rimskom božanstvu Palesu, koga su rimski pastiri praznovali 21. aprila. Imena oratnik i oratnica kojim se ponegde označava ovaj običaj, izvode se iz staroslovenskog korena ora sačuvanog u reči oriti (pesma se ori).
Printscreen/Youtube
Običaj
Mlađi svet pali lile. Upaljene lile baca preko krovova i nosi oko torova izgovarajući: „Lila gori , žito rodi“, ili „Bogami, veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode“. U nekim krajevima se na poklade pale velike gomile slame koje bi zatim deca, devojke i momci preskakali „radi zdravlja“. Na naše ove običaje mogli su uticati i srodni običaji zatečenih domicilnih stanovnika Balkana.
Poreklo običaja
Običaj je stariji od hrišćanstva. Vatra u noći plaši i tera demonske sile čuvajući ljude, životinje i useve. Vatrom se dokazuje moć, ovladavanje ali i prijateljstvo sa ovom „opasnicom“. Prema tome ove buktinje nisu ništa drugo do pokretne vatre zaštitnice. (U Bosanskoj Krajini se kaže ljuljati i lilati.)
Paljenje petrovdanskih lila ili lilanje
Običaj pravljenja i paljenja petrovdanskih lila vekovima je prisutan kod stočarskog stanovništva na području zapadne Srbije i vezan je za praznik Petrovdan, posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu koji se proslavlja 12. jula. Nekoliko dana pre Petrovdana članovi zajednice prave lile od brezove ili trešnjeve kore. Kora se trakasto oljušti, savije kružno poput "vetrenjače" i pričvrsti na vrh leskovog štapa dužine oko 1 metar. Da bi bila spremna za upotrebu, odnosno lako zapaljiva, ovako napravljena lila suši se nekoliko dana. Centralni događaj svetkovine, odnosno paljenja lila se odigrava uoči Petrovdana i praćen je nizom običaja, među kojima su i branje cveća i pletenje venčića. Sa prvim sumrakom stoka se zatvara u torove, gde se obavlja muža i kićenje cvetnim vencima. Odmah potom deca i omladina pale lile i sa njima trče oko torova, pevajući: „Kuda lile hodile, tuda krave vodile.” U isto vreme pale se vatre na raskrsnicama, gde uz pesmu, igru i šalu ovaj vid okupljanja meštana prerasta u narodno veselje koje traje do duboko u noć.
Ovaj običaj, kao karakterističan za oblasti oko Šapca, Loznice, Valjeva, Sjenice, Nove Varoši i Ivanjice, 2017. godine uvršten je na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Izvor: vikipedija
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)