Netaknuta priroda, lekovite biljke, stare pesme i priče. To vam je Javor. Za nju kažu da je jedna od "najlekovitijih" planina u Srbiji. Pored svežeg i čistog planinskog vazduha, poseduje preko 40 vrsta lekovitih biljaka.
Nalazi se na tromeđi između opština Nova Varoš, Ivanjica i Sjenica. Njen najviši vrh je “Vasilin vrh”, nadmorske visine 1520 m. U podnožju planine Javor se nalazi reka Uvac, koja se uliva u reku Lim.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Sneg na teritoriji opština Ivanjica intenzivno pada od ranih jutarnjih sati.
Ima dinarski pravac pružanja. Obrasla je listopadnom (bukovom) šumom, dok sa južne strane rastu četinari. Ima dosta pašnjaka, izvora i potoka, a mogu se naći i razni šumski plodovi. Sve reke iz ovog kraja odlikuju se bistrom, čistom vodom, sa bogatim ribljim fondom, naročito potočnom pastrmkom. Na planini vlada umerena planinska klima.
Javor je istorijska planina, na njoj su vođeni bojevi i ratovi 1804, 1876—1878 i 1912. Sve do balkanskog rata (1912) tu se nalazila srpsko-turska granica, a dugo je i prevoj Javor bio migracioni kanal za ljude koji su selili iz crnogorskih brda, dalje u Srbiju. Na Kušićima, u podnožje planine je Karađorđe od 1806—1809, sa svojim ustanicima gradio jaka utvrđenja i šančeve, koji se još uvek prepoznaju i danas ih zovu Karađorđevi šančevi. Na uzvišici iznad bivše carinarnice nalazi se spomenik velikom junaku Javorskog rata (1876—1878) majoru Mihailu Iliću, po kome nosi ime Osnovna škola na Kušićima. Pored spomenika se nalazi groblje srpskih vojnika izginulih na Kalipolju.
Na planini Tari posebno mesto zauzimaju rezervati prirode, a prvi su zahvaljujući svom velikom značaju proglašeni još pedesetih godina prošlog veka. Tada je ustanovljeno oko osam rezervata prirode, a zajednička tačka svih njih jeste Pančićeva omorika. Kasnije jedan od tih rezervata je proglašen za regionalni park prirode, to je Zvezda, a zatim se 1981. godine osniva Nacionalni park Tara i svi ti rezervati prirode postaju deo nacionalnog parka.
Na Fruškoj gori nadomak manastira Rakovac, na oko 40 minuta hoda od Belog Majdana, duboko u gustoj šumi mistično je uklesana jedina Isposnica Isaije Parivodskog na celoj teritoriji Vojvodine.
11. septembra 1914. godine rođen je jedan od najvećih i najomiljenijih srpskih patrijarha, koji je zbog svojih dela još za života bio smatran svecem. Patrijarha Pavla mnogo toga veže za Zapadnu Srbiju i grad Čačak, a maloj srpskoj Svetoj Gori kako još nazivaju u Ovčar Banju je proveo i svoje prve monaške dane.
Vezan je za praznik Petrovdan posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu, koji se proslavlja 12. jula. Ovo je magijsko-religijski narodni običaj koji se kod Srba, osim na Petrovdan, upražnjava i pred Velike poklade, uoči Ivanjdana, Spasovdana i Đurđevdana. Slične običaje nalazimo kod svih Slovena i kod mnogih drugih naroda.
Komentari(0)