Netaknuta priroda, lekovite biljke, stare pesme i priče. To vam je Javor. Za nju kažu da je jedna od "najlekovitijih" planina u Srbiji. Pored svežeg i čistog planinskog vazduha, poseduje preko 40 vrsta lekovitih biljaka.
Nalazi se na tromeđi između opština Nova Varoš, Ivanjica i Sjenica. Njen najviši vrh je “Vasilin vrh”, nadmorske visine 1520 m. U podnožju planine Javor se nalazi reka Uvac, koja se uliva u reku Lim.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Sneg na teritoriji opština Ivanjica intenzivno pada od ranih jutarnjih sati.
Ima dinarski pravac pružanja. Obrasla je listopadnom (bukovom) šumom, dok sa južne strane rastu četinari. Ima dosta pašnjaka, izvora i potoka, a mogu se naći i razni šumski plodovi. Sve reke iz ovog kraja odlikuju se bistrom, čistom vodom, sa bogatim ribljim fondom, naročito potočnom pastrmkom. Na planini vlada umerena planinska klima.
Javor je istorijska planina, na njoj su vođeni bojevi i ratovi 1804, 1876—1878 i 1912. Sve do balkanskog rata (1912) tu se nalazila srpsko-turska granica, a dugo je i prevoj Javor bio migracioni kanal za ljude koji su selili iz crnogorskih brda, dalje u Srbiju. Na Kušićima, u podnožje planine je Karađorđe od 1806—1809, sa svojim ustanicima gradio jaka utvrđenja i šančeve, koji se još uvek prepoznaju i danas ih zovu Karađorđevi šančevi. Na uzvišici iznad bivše carinarnice nalazi se spomenik velikom junaku Javorskog rata (1876—1878) majoru Mihailu Iliću, po kome nosi ime Osnovna škola na Kušićima. Pored spomenika se nalazi groblje srpskih vojnika izginulih na Kalipolju.
Termalna voda ima konstatnu temperataru od 26 stepeni, a istraživanja Instituta za rehabilitaciju iz Beograda su pokazala da ima izuzetno specifične fizičko-hemisjke karakteristike.
Na visoravni između Peštera i Zlatara, nadomak sela Rudine, nalazi se veštačko jezero koje nije poznato ni većini lokalnih turista. Rudinsko jezero, stvoreno zbog regulacije vodotoka, danas je pravo prirodno ogledalo – tiho, čisto i gotovo zaboravljeno.
Iznad čuvenih meandara reke Uvac, postoji vidikovac koji turisti retko posećuju, ali koji nudi jedan od najimpresivnijih pogleda u Srbiji. Veliki vrh, smešten iznad sela Lopiže, prava je prirodna terasa za ljubitelje tišine, fotografije i planinarenja.
Na obroncima Azbukovice, u blizini Ljubovije, nalazi se vodopad koji visinom ne osvaja, ali lepotom toka i prirodnim ambijentom oduzima dah. Vodopad Kozica, visok svega tri metra, deo je istoimenog potoka koji pravi jedno od najčistijih kupališta u zapadnoj Srbiji.
Vezan je za praznik Petrovdan posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu, koji se proslavlja 12. jula. Ovo je magijsko-religijski narodni običaj koji se kod Srba, osim na Petrovdan, upražnjava i pred Velike poklade, uoči Ivanjdana, Spasovdana i Đurđevdana. Slične običaje nalazimo kod svih Slovena i kod mnogih drugih naroda.
Komentari(0)