Netaknuta priroda, lekovite biljke, stare pesme i priče. To vam je Javor. Za nju kažu da je jedna od "najlekovitijih" planina u Srbiji. Pored svežeg i čistog planinskog vazduha, poseduje preko 40 vrsta lekovitih biljaka.
Nalazi se na tromeđi između opština Nova Varoš, Ivanjica i Sjenica. Njen najviši vrh je “Vasilin vrh”, nadmorske visine 1520 m. U podnožju planine Javor se nalazi reka Uvac, koja se uliva u reku Lim.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, a zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.
Sneg na teritoriji opština Ivanjica intenzivno pada od ranih jutarnjih sati.
Ima dinarski pravac pružanja. Obrasla je listopadnom (bukovom) šumom, dok sa južne strane rastu četinari. Ima dosta pašnjaka, izvora i potoka, a mogu se naći i razni šumski plodovi. Sve reke iz ovog kraja odlikuju se bistrom, čistom vodom, sa bogatim ribljim fondom, naročito potočnom pastrmkom. Na planini vlada umerena planinska klima.
Javor je istorijska planina, na njoj su vođeni bojevi i ratovi 1804, 1876—1878 i 1912. Sve do balkanskog rata (1912) tu se nalazila srpsko-turska granica, a dugo je i prevoj Javor bio migracioni kanal za ljude koji su selili iz crnogorskih brda, dalje u Srbiju. Na Kušićima, u podnožje planine je Karađorđe od 1806—1809, sa svojim ustanicima gradio jaka utvrđenja i šančeve, koji se još uvek prepoznaju i danas ih zovu Karađorđevi šančevi. Na uzvišici iznad bivše carinarnice nalazi se spomenik velikom junaku Javorskog rata (1876—1878) majoru Mihailu Iliću, po kome nosi ime Osnovna škola na Kušićima. Pored spomenika se nalazi groblje srpskih vojnika izginulih na Kalipolju.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Planina Zlatibor je već odavno poznata kao destinacija koja živi 365 dana u godini. Uz veliki trud i rad turističkih radnika, jaz između letnje i zimske turističke sezone gotovo da više ne postoji. Tokom prolećnih meseci, po završetku zimske i pre početka letnje sezone, organizuju se škole u prirodi i rekreativne dečje nastave, dok je jesen rezervisana za poslovne skupove, kongrese i seminare.
Vezan je za praznik Petrovdan posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu, koji se proslavlja 12. jula. Ovo je magijsko-religijski narodni običaj koji se kod Srba, osim na Petrovdan, upražnjava i pred Velike poklade, uoči Ivanjdana, Spasovdana i Đurđevdana. Slične običaje nalazimo kod svih Slovena i kod mnogih drugih naroda.
Komentari(0)