Milinko Šaponjić iz Nove Varoši, master inženjer poljoprivrede i diplomirani inženjer agronomije, jedan od istaknutih stručnjaka u oblasti voćarstva na ovom području, preporučuje proizvođačima da, gde god postoje odgovarajući uslovi, prednost daju jesenjoj sadnji.

– Sada je vreme za sadnju svih vrsta voća, kako drvenastog, odnosno jabučastog i koštičavog, tako i jagodičastog, među kojima su malina i borovnica. Jesenja sadnja je daleko bolja od prolećne iz nekoliko razloga. Nakon završetka vegetacije u zemljištu se akumulira vlaga, a vodno-vazdušni režim je povoljniji, što omogućava sadnicama da započnu razvoj korenovog sistema. Tako posađene voćke proleće dočekuju, narodski rečeno, u niskom startu – objašnjava Šaponjić za RINU.

On upozorava da su poslednjih godina prolećni meseci često sušni, što može negativno uticati na prijem sadnica i početak vegetacije. Upravo zbog toga proizvođačima savetuje da ne odlažu sadnju za proleće ukoliko imaju mogućnost da je obave tokom jeseni.

Međutim, pre podizanja novih zasada neophodno je pravilno pripremiti zemljište, jer greške napravljene u ovoj fazi mogu imati dugoročne posledice po razvoj i rodnost voćaka.

– Sadnja voća ne bi trebalo da se radi stihijski, naročito kada je reč o ozbiljnijoj proizvodnji. Pre svega, potrebno je uraditi agrohemijsku i fizičku analizu zemljišta, a zatim na osnovu dobijenih rezultata sprovesti meliorativno đubrenje, kako bi se obezbedile hranljive materije neophodne za rast i razvoj voćaka u prvim godinama. Ukoliko se pogreši prilikom izbora parcele ili pripreme zemljišta, te greške se kasnije veoma teško ispravljaju – naglašava Šaponjić.

Posebnu pažnju, prema njegovim rečima, treba posvetiti izboru sadnog materijala. Kupovina jeftinijih sadnica neproverenog porekla može se pokazati kao veoma skupa greška, jer postoji rizik od unošenja bolesti i štetočina u nove zasade.

– Proizvođači često pokušavaju da uštede prilikom nabavke sadnica, ali ih takva ušteda kasnije može mnogo više koštati. Sertifikovana sadnica podrazumeva potvrđenu sortnu čistoću i odgovarajuću zdravstvenu ispravnost, odnosno kontrolu prisustva karantinskih bolesti i štetočina. Ukoliko se zaražen sadni materijal unese u zasad, posledice je veoma teško otkloniti – upozorava Šaponjić.

Pored sadnje novih voćnjaka, jesen je i period kada je potrebno završiti određene mere zaštite postojećih zasada. Većina tretmana trebalo bi da bude obavljena, ali je nakon završetka vegetacije još moguće sprovesti zaštitu preparatima na bazi bakra.

Nakon opadanja lišća i ulaska biljaka u stanje mirovanja moguće je započeti rezidbu pojedinih vrsta drvenastog voća, uz prilagođavanje vremenskim uslovima i karakteristikama zasada. U malinjacima, ukoliko su prethodni radovi pravilno obavljeni, do početka naredne vegetacije uglavnom nema većih zahvata.

Prvi značajniji poslovi u zaštiti voća očekuju se sa približavanjem proleća, kada se, u odgovarajućoj fenofazi, sprovode tretmani mineralnim uljima i preparatima na bazi bakra.

Šaponjić poručuje da uspešna voćarska proizvodnja počinje mnogo pre prve berbe, pravilnim izborom parcele, analizom zemljišta, kvalitetnom pripremom i nabavkom zdravstveno ispravnih sadnica. Upravo ulaganje u ove početne korake može biti presudno za dugovečnost zasada, stabilne prinose i ekonomsku isplativost proizvodnje, posebno u brdsko-planinskim područjima Polimlja i Zlatiborskog okruga, gde klimatski uslovi predstavljaju dodatni izazov za voćare.