Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
Šapcu je između dva svetska rata radilo preko 130 kafana. Pre rata svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kao pogranični grad, Šabac je bio mesto preko koga se duh Evrope širio tadašnjom Srbijom. To je bilo naročito izraženo za vreme vladavine Jevrema Obrenovića.
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Prvi klavirski tonovi u Srbiji nisu se začuli ni u najvećem srpskom gradu, ni u tadašnjoj prestonici Kragujevcu.
Koliko je on dnevno leteo, kako je izbegao sve opasnosti na ovom dugom letu, gde se i čime hranio, kako se snalazio za vodu, to niko ne zna…
Čivija - turska reč, znači klin, naročito drveni klin. Udariti čiviju - nasamariti nekog, prevariti, podvaliti.
Manastir Čokešina je pravoslavni ženski manastir koji se nalazi u istoimenom selu, u podnožju Vidojevice na planini Cer, pripada Eparhiji šabačkoj, Srpske pravoslavne crkve.
"Cerski marš" održaće se 14. avgusta.
Bitku je ovekovečio Filip Višnjić u narodnoj epskoj pesmi „Boj na Mišaru”, dok ju je ruski slikar Afanasij Ivanovič Šeloumov ovekovečio monumentalnom kompozicijom ulja na platnu „Boj na Mišaru”.
Cerska bitka (nem. Schlacht von Cer, mađ. Ceri csata), takođe znana kao i Jadarska bitka (Schlacht von Jadar, Jadar csata), bila je vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.
U okviru Dečje zone, biće organizovan program za najmlađe posetioce hipodroma, crtanje i fotografisanje, najhrabiji će upoznati ponija Alisu, a animator Nidža će pokazati trikove iz rukava.
Ušuškan u pitomim brdašcima Mačve, manastir Kaona je mesto gde vladaju mir, spokoj i lepota.
Vezan je za praznik Petrovdan posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu, koji se proslavlja 12. jula. Ovo je magijsko-religijski narodni običaj koji se kod Srba, osim na Petrovdan, upražnjava i pred Velike poklade, uoči Ivanjdana, Spasovdana i Đurđevdana. Slične običaje nalazimo kod svih Slovena i kod mnogih drugih naroda.
Na početku, postavljala su im se razna pitanja, između ostalih i „Da li oni to kopaju bazen? Pre toga živeli su u Šapcu, u stanu, u zgradi pored koje je baš bilo bučno. Kafići, parkinzi, gužva...
Artiljerijski kapetan, humanista, vizionar, šahista, pronalazač, erudita, odgajivač najboljih rasnih konja – sve to bio je Nikola Čupić, unuk Zmaja od Noćaja i najmlađi srpski zadužbinar.
Draga Ljočić je rođena u Šapcu 22. februara 1855. godine. Bila je prva srpska lekarka, feministkinja i pripadnica pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena.
Najlepše ulice Srbije smestile su se po različitim krajevima naše zemlje. One su lepe na potpuno drugačije načine i ne mogu se međusobno porediti. Jedna se diči moćnim drvoredom, druga austrougarskom arhitekturom, neke očuvanim duhom orijenta…