SLAVNA PROŠLOST GRADA Bio je centar provoda, kafanu Amerika je posetio čak i Gavrilo Princip, a EVO kako je doživeo ekspanziju
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
Počeci formiranja urbanog centra počinju i znatno pre, nastankom, tačnije izrastanjem Baira, kao trgovačkog centra u 18. veku. Sa druge strane, razaranja koje je Šabac pretrpeo na samom početku Prvog svetskog rata, pre svega bombardovanjem, su bila znatna i veoma su uticala na razvoj grada. Godine 1918. se ukida perspektiva Šapca kao graničnog grada, izmeštanjem granice sa Austrougarskom.
Prvobitno, Šabac se sastojao iz Prekog i Donjeg šora, Baira i Kamička. To su predgrađa vezana za sam period zlatnog vremena Šapca. Međutim i pre tog perioda početni Šabac, kasaba, sastojao se od nekoliko naselja, od kojih se mogu izdvojiti Bair, Begluk-bara, Šabačka poljana, Tvrđava, Tabak-mala. 1807. godine nastaje i Šabačka Mahala, sa područja Baira i Šabačke poljane. Tako da se u prvoj polovini devetnaestog veka u Šapcu spominju: Glavna čaršija, Preki šor, Donji šor, Šabačka Mala, Kamičak, Velika Pijaca, Begluk-bara, Tvrđava, Šipurske livade, Topolik, Šabačko polje.
Glavna čaršija, se u početku zvala i Francov sokak, a zatim i Pravitelstvena ulica. U Glavnoj čaršiji se nalazi veći broj objekata, pre svega konaka, kao što su konak Gospodar Ante Bogićevića, Gospodar Jevrema i Sime Slome (konak Luke Lazarevića). Od vremena kada je u Gospodarskom konaku smeštena opština, ulica se naziva i Pravitelstvenom ulicom. Pravitelstvena ulica predstavlja najuži centar grada. U Pravitelstvenoj ulici tokom vremena žive Jevrem Obrenović, Miloš Bogićević, Miloš J. Obrenović, Luka Lazarević, Laza Lazarević, Vera Blagojević, Mavid Popović, a nalaze se slavne kafane: Amerika (Despota Rakića), Devet direka (Jugoslavija, Ace Kneževića), Uživacija, Velika Srbija, Podrinje, Hotel Grand, kafana Velika Kasina.
Možda vas zanima:
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
NI BEOGRAD NI KRAGUJEVAC VEĆ "MALI PARIZ" U ovom srpskom gradu prvi put su se začuli nežni tonovi klavira, a on ga je doneo!
Prvi klavirski tonovi u Srbiji nisu se začuli ni u najvećem srpskom gradu, ni u tadašnjoj prestonici Kragujevcu.
Možda vas zanima:
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
NI BEOGRAD NI KRAGUJEVAC VEĆ "MALI PARIZ" U ovom srpskom gradu prvi put su se začuli nežni tonovi klavira, a on ga je doneo!
Prvi klavirski tonovi u Srbiji nisu se začuli ni u najvećem srpskom gradu, ni u tadašnjoj prestonici Kragujevcu.
Možda vas zanima:
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
NI BEOGRAD NI KRAGUJEVAC VEĆ "MALI PARIZ" U ovom srpskom gradu prvi put su se začuli nežni tonovi klavira, a on ga je doneo!
Prvi klavirski tonovi u Srbiji nisu se začuli ni u najvećem srpskom gradu, ni u tadašnjoj prestonici Kragujevcu.
Kafanu Amerika je prilikom svog boravka u Šapcu posetio i Gavrilo Princip, koji je sa smeštajem bio u dvorištu naspram nje. U Americi sviraju Cicvarići, dok je vlasnik kafane Amerike, Despot Rakić, otvorio u Beogradu kafanu Kod Glavnog ureda (u neposrednoj okolini Železničke stanice). Preko puta Amerike su Devet direka, kafana koja je primala mnoge, između ostalog Janka Veselinovića, Vladimira Jovanovića, i druge.
Sa strane Amerike, Pravitelstvenom ulicom, nastavljaju se kuće Andre Jovanovića, foto radnja Holivud, kafana Uživacija, ordinacija dr Ostojića, kafana Velika Srbija, na samom uglu današnjih Stojana Novakovića i Gospodar Jevrema (tada Policijske i Pravitelstvene) pa zatim kuća Doce Mijatovića, Ilije Rankovića, zgrada Podrinjske banke, kuća Mihaila Škorića, kafana Podrinje, kafana Kasina, konak Luke Lazarevića, konak Ante Bogićevića, mesto nekadašnje kuće Kuzmana Lazarevića, zgrada Samurovića, zgrada Krsmanovića.
Kao pogranični grad, Šabac je bio mesto preko koga se duh Evrope širio tadašnjom Srbijom. To je bilo naročito izraženo za vreme vladavine Jevrema Obrenovića. Grad koji je u mnogo čemu prednjačio, pa tako i u broju kafana, bogatom noćnom životu, lumpovanju i provodu, po čemu je i dobio nadimak „Mali Pariz“.
Izvor/Wikipedija
KAKO JE MOGLA Pročitajte priču koja stoji iza jedne od najslušanijih balada Jugoslavije
.Pesma “Jelena” grupe Bolero ima tajanstvenu i emotivnu priču iza sebe. Iako su mnogi mislili da je ova pesma posvećena nekoj devojci po imenu “Jelena”, istina je drugačija.
NAJTUŽNIJI DAN U HRIŠĆANSTVU Verovanja za Veliki petak su brojna, interesantno je ono vezano za neudate devojke
Na Veliki petak, koji je najtužniji dan u hrišćanstvu, postoje mnogi običaji i verovanja.
Ukleti prsten kraljice Teodore doneo zlu kob kralju Aleksandru: Misterija blaga Nemanjića! (FOTO)
Izuzetan primerak nemanjićkog nakita zaobišla su bezbrojna turska pustošenja tokom 800 godina dok je počivao u tmni kraljevske grobnice, a igrom sudbine ponovo je zablistao na svetlu dana 1915.godine usred pakla Prvog svetskog rata
Očekujete goste za praznike? Evo šta prvo primete kada vam uđu u kuću
Ako ste se ikada pitali šta to najviše privlači pažnju gostiju u vašem domu, sada možete saznati odgovor.
EVO KADA SE NI ZA ŽIVU GLAVU NE IDE NA GROBLJE: Veruje se da je mnogo OPASNO i da ćete navući veliku NESREĆU
Kada se ne ide na groblje? Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio.
Komentari(0)