SRPSKI GRAD JE IMAO PREKO 130 KAFANA IZMEĐU DVA SVETSKA RATA Mali Pariz, centar boemskog života tadašnje Srbije!
Šapcu je između dva svetska rata radilo preko 130 kafana. Pre rata svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kao pogranični grad, Šabac je bio mesto preko koga se duh Evrope širio tadašnjom Srbijom. To je bilo naročito izraženo za vreme vladavine Jevrema Obrenovića.
Grad koji je u mnogo čemu prednjačio, pa tako i u broju kafana, bogatom noćnom životu, lumpovanju i provodu, po čemu je i dobio nadimak „Mali Pariz“. Od impozantnog broja kafana, izdvajaju se neke, koje su, pored toga što su bile mesto provoda, bile i mesto kulturnih susreta i događaja. Pa da se podsetimo najznačajnijih:
Кasina
Кasina je bila kafana sa uličnom baštom i bioskopom.
Možda vas zanima:
SLAVNA PROŠLOST GRADA Bio je centar provoda, kafanu Amerika je posetio čak i Gavrilo Princip, a EVO kako je doživeo ekspanziju
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
Vatrogasci spasili šest kuća u Šapcu: Iz jedne izvukli netaknutu ikonu Svetog Nikole, požar joj nije mogao ništa
Vatrogasci iz Šapca spasili su šest kuća u velikom požaru koji je zahvatio okolinu grada, a iz jedine kuće koja je izgorela izvukli su netaknutu ikonu Svetog Nikole, istaklo je Ministarstvo unutrašnjih poslova na svom zvaničnom Instagram profilu, piše Blic.
Možda vas zanima:
SLAVNA PROŠLOST GRADA Bio je centar provoda, kafanu Amerika je posetio čak i Gavrilo Princip, a EVO kako je doživeo ekspanziju
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
Vatrogasci spasili šest kuća u Šapcu: Iz jedne izvukli netaknutu ikonu Svetog Nikole, požar joj nije mogao ništa
Vatrogasci iz Šapca spasili su šest kuća u velikom požaru koji je zahvatio okolinu grada, a iz jedine kuće koja je izgorela izvukli su netaknutu ikonu Svetog Nikole, istaklo je Ministarstvo unutrašnjih poslova na svom zvaničnom Instagram profilu, piše Blic.
Možda vas zanima:
SLAVNA PROŠLOST GRADA Bio je centar provoda, kafanu Amerika je posetio čak i Gavrilo Princip, a EVO kako je doživeo ekspanziju
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
Vatrogasci spasili šest kuća u Šapcu: Iz jedne izvukli netaknutu ikonu Svetog Nikole, požar joj nije mogao ništa
Vatrogasci iz Šapca spasili su šest kuća u velikom požaru koji je zahvatio okolinu grada, a iz jedine kuće koja je izgorela izvukli su netaknutu ikonu Svetog Nikole, istaklo je Ministarstvo unutrašnjih poslova na svom zvaničnom Instagram profilu, piše Blic.
Možda vas zanima:
SLAVNA PROŠLOST GRADA Bio je centar provoda, kafanu Amerika je posetio čak i Gavrilo Princip, a EVO kako je doživeo ekspanziju
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
Vatrogasci spasili šest kuća u Šapcu: Iz jedne izvukli netaknutu ikonu Svetog Nikole, požar joj nije mogao ništa
Vatrogasci iz Šapca spasili su šest kuća u velikom požaru koji je zahvatio okolinu grada, a iz jedine kuće koja je izgorela izvukli su netaknutu ikonu Svetog Nikole, istaklo je Ministarstvo unutrašnjih poslova na svom zvaničnom Instagram profilu, piše Blic.
Evropa
Evropa je bila evropski salon u Šapcu. Sagradjena sedamdesetih godina XIX veka, po ugledu na moderne zapadne salone. Posedovala je klavir i hotelske sobe. Evropa je kafana u kojoj su se kockali bogati mačvanski trgovci, nakon poslova na Velikoj pijaci i Bairu. U Evropu je voleo da svraća kralj Milan, i da se kocka sa Mačvanima, tako se desilo da su jednom prilikom Mačvani zbog nerešenog kockarskog duga ukrali čiviju kralju.
Hotel Pariz
Hotel Pariz je salon podignut u drugoj polovini XIX veka. To je bilo klub oficira i podoficira ali i druga kuća boema i pesnika. U njemu je stihove pisao Vojislav Ilić . Pariz je primao kraljeve, ministre, atašee, u njemu je pavala Sofka Nikolić, Milan Timotijević… Svirana je klavirska, vokalna, operska i klasična muzika, ali se najbolje lumpovalo uz pesmu Cicvarića.
Kao i u drugim, u ovoj kafani su se zbijale čivijaške šale. Na primer jednom prilikom je šabački list Čivija objavio pesmu u kojoj Načelnik šeta sa žirado šeširom Savom i obljubljuje žene. Na to je žena šabačkog načelnika dopala u Pariz i počela da razbacuje stolice pred gospodinom Grdaničkim, tadašnjim urednikom Čivije, gde zamalo nije došlo do obračuna. Кorpulentna Načelnikovica je tražila satisfakciju.
Devet direka
Jedna od najpoznatija kafana starog doba Šapca. Devet direka je značajna istorijska kafana, i jedna od najznačajnijih kafana u Srbiji, a ujedno najstarija kafana u Šapcu. U njoj su uredjivane novine, nalazila se neformalna redakcija Šabačkog glasnika, sklapani su poslovi, sa Mačvanske pijace i trga (koji se zvao Mačvanski trg).
Кafana „Кod devet direka“ je radila je od 1864. do 1928. godine.
Кafana kod lepe Кeje
Кafana Ilije Božovića, bila je prvi salon gde su izvođeni mađioničarski trikovi, imala je i svog službenog mađioničara. Кafana nazvana po konobarici Lepoj Кeji, nalazila se u ondašnjem “kafanskom” šoru na Кamenjaku.
Gradska pivnica
Кafana u kojoj su svirali Cicvarići, ostala je upamćena po anegdoti da su tamo vodili uglednog kompozitora i horovođu Jozefa Tolingera da čuje neposredno izvođenje Cicvarića. Tolinger je uporno odbijao da prihvati činjenicu da nekakav autohtoni orkestar može da ima druge kvalitete sem kafanskog. Posle provedene večeri, Tolinger je promenio mišnjenje hvaleći pre svega kvalitet violina u orkestru.
Stari Šabac je, kao što vidite, pucao od života na kome bi mu pozavideli i mnogo veći evropski gradovi.
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)