SRPSKI GRAD JE IMAO PREKO 130 KAFANA IZMEĐU DVA SVETSKA RATA Mali Pariz, centar boemskog života tadašnje Srbije!
Šapcu je između dva svetska rata radilo preko 130 kafana. Pre rata svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kao pogranični grad, Šabac je bio mesto preko koga se duh Evrope širio tadašnjom Srbijom. To je bilo naročito izraženo za vreme vladavine Jevrema Obrenovića.
Grad koji je u mnogo čemu prednjačio, pa tako i u broju kafana, bogatom noćnom životu, lumpovanju i provodu, po čemu je i dobio nadimak „Mali Pariz“. Od impozantnog broja kafana, izdvajaju se neke, koje su, pored toga što su bile mesto provoda, bile i mesto kulturnih susreta i događaja. Pa da se podsetimo najznačajnijih:
Кasina
Кasina je bila kafana sa uličnom baštom i bioskopom.
Možda vas zanima:
SLAVNA PROŠLOST GRADA Bio je centar provoda, kafanu Amerika je posetio čak i Gavrilo Princip, a EVO kako je doživeo ekspanziju
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Možda vas zanima:
SLAVNA PROŠLOST GRADA Bio je centar provoda, kafanu Amerika je posetio čak i Gavrilo Princip, a EVO kako je doživeo ekspanziju
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Možda vas zanima:
SLAVNA PROŠLOST GRADA Bio je centar provoda, kafanu Amerika je posetio čak i Gavrilo Princip, a EVO kako je doživeo ekspanziju
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Možda vas zanima:
SLAVNA PROŠLOST GRADA Bio je centar provoda, kafanu Amerika je posetio čak i Gavrilo Princip, a EVO kako je doživeo ekspanziju
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Evropa
Evropa je bila evropski salon u Šapcu. Sagradjena sedamdesetih godina XIX veka, po ugledu na moderne zapadne salone. Posedovala je klavir i hotelske sobe. Evropa je kafana u kojoj su se kockali bogati mačvanski trgovci, nakon poslova na Velikoj pijaci i Bairu. U Evropu je voleo da svraća kralj Milan, i da se kocka sa Mačvanima, tako se desilo da su jednom prilikom Mačvani zbog nerešenog kockarskog duga ukrali čiviju kralju.
Hotel Pariz
Hotel Pariz je salon podignut u drugoj polovini XIX veka. To je bilo klub oficira i podoficira ali i druga kuća boema i pesnika. U njemu je stihove pisao Vojislav Ilić . Pariz je primao kraljeve, ministre, atašee, u njemu je pavala Sofka Nikolić, Milan Timotijević… Svirana je klavirska, vokalna, operska i klasična muzika, ali se najbolje lumpovalo uz pesmu Cicvarića.
Kao i u drugim, u ovoj kafani su se zbijale čivijaške šale. Na primer jednom prilikom je šabački list Čivija objavio pesmu u kojoj Načelnik šeta sa žirado šeširom Savom i obljubljuje žene. Na to je žena šabačkog načelnika dopala u Pariz i počela da razbacuje stolice pred gospodinom Grdaničkim, tadašnjim urednikom Čivije, gde zamalo nije došlo do obračuna. Кorpulentna Načelnikovica je tražila satisfakciju.
Devet direka
Jedna od najpoznatija kafana starog doba Šapca. Devet direka je značajna istorijska kafana, i jedna od najznačajnijih kafana u Srbiji, a ujedno najstarija kafana u Šapcu. U njoj su uredjivane novine, nalazila se neformalna redakcija Šabačkog glasnika, sklapani su poslovi, sa Mačvanske pijace i trga (koji se zvao Mačvanski trg).
Кafana „Кod devet direka“ je radila je od 1864. do 1928. godine.
Кafana kod lepe Кeje
Кafana Ilije Božovića, bila je prvi salon gde su izvođeni mađioničarski trikovi, imala je i svog službenog mađioničara. Кafana nazvana po konobarici Lepoj Кeji, nalazila se u ondašnjem “kafanskom” šoru na Кamenjaku.
Gradska pivnica
Кafana u kojoj su svirali Cicvarići, ostala je upamćena po anegdoti da su tamo vodili uglednog kompozitora i horovođu Jozefa Tolingera da čuje neposredno izvođenje Cicvarića. Tolinger je uporno odbijao da prihvati činjenicu da nekakav autohtoni orkestar može da ima druge kvalitete sem kafanskog. Posle provedene večeri, Tolinger je promenio mišnjenje hvaleći pre svega kvalitet violina u orkestru.
Stari Šabac je, kao što vidite, pucao od života na kome bi mu pozavideli i mnogo veći evropski gradovi.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Komentari(0)