Nazivali su ga Malim Parizom, a u prvoj polovini 19. veka, u njemu su se čula zvona, onda kada nigde u Srbiji nije smelo, ali i zvuci klavira, dok su ulicom išle prve kočije i organizovane konjičke svečanosti.
Period istorije Starog Šapca se vezuje za vreme od 1816. do 1914. godine, od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac do početka Prvog svetskog rata.
Šapcu je između dva svetska rata radilo preko 130 kafana. Pre rata svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kao pogranični grad, Šabac je bio mesto preko koga se duh Evrope širio tadašnjom Srbijom. To je bilo naročito izraženo za vreme vladavine Jevrema Obrenovića.