OVAJ GRAD U SRBIJI ZOVU "MALI PARIZ"! Istok naše zemlje najveće IZNENAĐENJE za turiste
Nazivali su ga Malim Parizom, a u prvoj polovini 19. veka, u njemu su se čula zvona, onda kada nigde u Srbiji nije smelo, ali i zvuci klavira, dok su ulicom išle prve kočije i organizovane konjičke svečanosti.
– Kada se 13. novembra 1829. Jevremu Obrenoviću rodilo osmo dete, prvo muško, posle sedam devojčica, začula su se zvona sa još nedovršene crkve u Šapcu, što je u to vreme bilo nezamislivo, kaže istoričarka Jelena Jevrić.
Bilo je to vreme poluautonomije, završio se drugi srpski ustanak i turska uprava uspostavljena je širom Srbije u šest gradova, među kojima je bio i Šabac.
– Postojala je turska naredba da u srpskim crkvama ne smeju da zvone zvona. Truci su ih poskidali i ona su vraćena tek Hatišerifima, odnosno svečanom poveljom turskog sultana, iz 1830. i 1833. godine, objašnjava naša sagovornica.
Možda vas zanima:
SRPSKI GRAD JE IMAO PREKO 130 KAFANA IZMEĐU DVA SVETSKA RATA Mali Pariz, centar boemskog života tadašnje Srbije!
Šapcu je između dva svetska rata radilo preko 130 kafana. Pre rata svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kao pogranični grad, Šabac je bio mesto preko koga se duh Evrope širio tadašnjom Srbijom. To je bilo naročito izraženo za vreme vladavine Jevrema Obrenovića.
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Možda vas zanima:
SRPSKI GRAD JE IMAO PREKO 130 KAFANA IZMEĐU DVA SVETSKA RATA Mali Pariz, centar boemskog života tadašnje Srbije!
Šapcu je između dva svetska rata radilo preko 130 kafana. Pre rata svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kao pogranični grad, Šabac je bio mesto preko koga se duh Evrope širio tadašnjom Srbijom. To je bilo naročito izraženo za vreme vladavine Jevrema Obrenovića.
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Možda vas zanima:
SRPSKI GRAD JE IMAO PREKO 130 KAFANA IZMEĐU DVA SVETSKA RATA Mali Pariz, centar boemskog života tadašnje Srbije!
Šapcu je između dva svetska rata radilo preko 130 kafana. Pre rata svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kao pogranični grad, Šabac je bio mesto preko koga se duh Evrope širio tadašnjom Srbijom. To je bilo naročito izraženo za vreme vladavine Jevrema Obrenovića.
POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Prvi čovek grada, gazda Jevrem, inače najmlađi brat Miloša Obrenovića, zahvaljujući uticaju koji je imao, uspeo je od Turaka da dobije dozvolu.
– Tada je organizovana i velika konjička trka kroz Šabac u čast rođenja njegovog prvog muškog deteta. Taj dečak, kasnije će postati otac Milana Obrenovića, prvog srpskog kralja novovekovne istorije, podseća Jevrić.
Šabačka varoš u to vreme po mnogo čemu bila je prva, zahvaljujući upravo Gospodaru Jevremu, koga je Miloš Obrenović, vladar Srbije, poslao u Šabac da bude upravnik, obor-knez Šabačke nahije.
Za razliku od Miloša koji nije bio pismen, Jevrem je bio „širokih pogleda, učen i prosvećen, vazda okrenut svemu što je novo i napredno“.
Po dolasku u Šabac, 1816. godine, imao je samo 26 godina. Oženio se ćerkom lozničkog vojvode, Tomanijom Bogićević, i dobio osmoro dece.
Šabačkim ulicama išle su prve kočije u Srbiji, u kojima se Jevrem vozio sa svojom Tomanijom.
Ostalo je zabeleženo da je Miloš Obrenović, kada je to čuo, naložio da se kočije dovezu kod njega u Kragujevac, jer „nije u redu da se vladar vozi u taljigama, a njegov brat u kočijama.“
Tako je Jevrem šabačku varoš, još od prvih godina, počeo uređivati po ugledu na evropske.
– Postavio je temelje kulturnog razvoja, naredio je ušoravanje grada a ulice su sečene pod pravim uglom. U njegovo vreme otvorene su prva apoteka i prva bolnica, kaže Jevrić.
Ipak, centralna građevina tog vremena bio je Jevremov konak, koji se nalazio u glavnoj šabačkoj ulici, koja danas nosi njegovo ime.
– Konak je imao čak 18 odaja i bio je čudo od građevine. U njega su dolazili mnogi učeniji ljudi tog vremena. Bio je prva zgrada koja je imala staklene prozore, budući da su se u to vreme pravili prozori koji su umesto stakla imali uštavljenu kožu, drvene kapke i slično, objašnjava istoričarka.
Krevet, kao komad nameštaja, takođe je bio prvina u konaku, a dopremljen je iz Austrije, odakle su redovno stizali časopisi i novine na nemačkom jeziku, koje je Jevrem čitao.
U konaku je bila smeštena i prva ozbiljnija biblioteka u ovom delu Srbije, a iz nega su se čuli zvuci klavira.
Iako mnogi veruju da je prvi klavir u Srbiji, bio upravo ovaj šabački, koji je Jevrem kupio ćerki Anki, postoje istorijski podaci koji svedoče drugačije.
– Univerzitetski profesor Radoš Ljušić sa Filozofskog fakulteta, kaže da postoje zapisi da je prvi klavir u Srbiju ipak doneo Dimitrije Davidović, u Beograd, godinu dana pre nego što je Jevrem klavir kupio svojoj ćerki Anki. Kako bilo, šabački klavir je bio je velika novina u Srbiji, a princeza Anka Obrenović je ostala upamećena po tome što je bila prva žena spisateljica i prevodilac na ovim naši prostorima, objašnjava Jevrić.
Po odlasku iz Šapca, Jevrem postaje upravitelj varoši beogradske, a u konaku su smeštene administrativne kancelarije.
Ova građevina nije stradala u Prvom svetskom ratu, kako mnogi misle, a njena sudbina je još tužnija, budući da je nisu porušili neprijatelji.
– Te 1903. godine, bio je čuveni Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Tada po starom srpskom običaju, oni koji su došli, samatrali su da treba da se uništi sve što je bilo ranije. Tako je 1906. godine konak porušen, odlukom tadašnjih gradskih vlasti, usred smene dinastija, i iz straha da se ne zameri Karađorđevićima, jer je Šabac važio za „Obrenovićevski“ grad, kaže sagovornica Danasa.
U želji da isprave nepravdu i oduže se čoveku koji je zaslužan za „zlatno doba“ grada, Šapčani su mu dva veka kasnije, 2020. godine, podigli spomenik u centru grada.
Bronzana skulptura Jevrema, visoka četiri metra, u levoj ruci drži knjigu, dok gleda ka gradu, u kome je proveo nalepše godine svog života.
(Danas)
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Tisa – reka koja cveta samo jednom godišnje i stvara magiju u vodi
"Cvatanje Tise" je jedan od najlepših prirodnih fenomena u Evropi, a možete ga doživeti samo nekoliko dana godišnje.
Uvac – mesto gde se reka pretvara u zeleni lavirint među liticama
Meandri Uvca su jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije, dom beloglavog supa i raj za ljubitelje avanture i fotografije.
Bajlonijeva pijaca – gde miris sveže pečenog leba budi Beograd svako jutro
Najživopisnija pijaca u Beogradu, spoj tradicije i savremenog šarma, gde domaći proizvodi mirišu na detinjstvo.
OVA SRPSKA PLANINA KRIJE NAJKRVAVIJU TAJNU NAŠE ISTORIJE: Nijedan vojnik nije dostojno sahranjen, a kosti se i danas mogu videti!
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini
Komentari(0)