POGLEDAJTE Koji srpski grad i zašto zovu “Mali Pariz”

Lepote Srbije

18:00

Turizam 0

Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“

Stari Šabac
Međuopštinski istorijski arhiv Šabac

 

Jevrem Obrenović je bio najmlađi brat srpskog kneza Miloša Obrenovića, koji ga je 1816. godine postavio za obor-kneza Šabačke nahije.  Jevrem je bio obrazovan i proevropski orijentisan, te je tako uređivao i svoju varoš, kojom je upravljao do 1831. godine. Šabac je među prvim gradovima u Srbiji obnovio škole, imao je svoje učitelje, lekare, apotekare… Zato se ovaj period u Šapcu s pravom naziva „Jevremovim zlatnim dobom“.

Trgovalo se i uživalo. Bio je to grad sa najviše kafana u celoj Kneževini i Kraljevini Srbiji, koje su uvek bile pune gostiju. Zbog tako bogatog noćnog života, Šabac su prozvali „Mali Pariz“. Veliku popularnost uživali su muzičari – čuveni Vasa Stanković Andolija, te popularni Cicvarići, koji su svirali i na kraljevom dvoru. Tada se u Šapcu pevalo: Beograde, uzalud ti hvala, kad je tebi, eto, Šabac glava.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Poznati glumac tog vremena Dobrica Milutinović, često je gostovao u Šapcu i pričao o kafanskom životu ove srpske varoši: „Kad je predstava u pozorištu, Šabac je sav tu, prestajalo je veselje, kocka. A posle se ludo veselilo. Ti su ljudi umeli tako fino, otmeno da se vesele. Njihovi lumperaji su odavali pravo malo gospodstvo. Novac se brzo zarađivao i brzo trošio.“ Jer, Šapčani su više od svega voleli provod, kafane i kocku.

U ovo vreme je Šabac imao čak 130 kafana, tako da je s pravom poneo ime srpskog "Malog Pariza".

 

maglič

Mladi arheolog u Srbiji napravio kamp jedinstven na Balkanu: Kroz Magličgrad prošlo na desetine volontera iz čitavog sveta, oni podno tvrđave žive kao što se živelo nekad

Turizam

12:00

14 jun, 2024

Mladi arheolog, Miloš Sretenović, sa diplomom u rukama obišao je mnoge zemlje sveta. Najjači utisak na njega je ostavila Južna Amerika i način života tamošnjih stanovnika, tako da kada se vratio u beogradsku kancelariju više ništa nije bilo isto. Intenzivno je počeo da razmišlja da svoj život promeni iz korena, a svoj san je i ostvario. Podno zidina srednjovekovne trvrđave Maglič kod Kraljeva realizuje projekat održive zajednice, u kom učestvuju volonteri iz svih zemalja sveta. Otkupio je imanje površine od oko pet hektara i tu napravio jedinstveni volenterski kamp u regionu – Magličgrad. Do sada je kroz Magličgrad prošlo oko 200 volontera iz čitavog sveta.

Komentari(0)

Loading