TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Srbi treći dan Uskrsa zovu i Svetli utorak i za njega se vezuje veliki broj običaja i verovanja.
U Vodenoj sedmici, kako se još naziva prva nedelja po Vaskrsu, naročito se priznaju, i po važnosti izdvajaju, Vodeni utorak i Vodena subota.
Prema starom narodnom verovanju, utorci važe za baksuzne dane. Ali, ne i ovaj! U narodu se Svetli (ili Vodeni) utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini! Stari kažu da je ovo dan koji, kao i Vaskrs, svima donosi radost i veselje. Takođe, ako se dete rodi na ovaj dan, biće srećno i dugovečno.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
Zbog toga se ponegde u selima, baš na današnji dan održavaju svadbe, jer se vreme praznovanja Hrišćanske Pashe smatra posebnom blagodaću, pa se ta blagodat želi preneti i na nove supružnike i njihovu novoosnovanu porodicu.
Rina
Po verovanju u Gruži, na Svetli utorak nije dobro da se bilo šta radi (da se pere, šije, krpi...) sa muškom odećom, pogotovu onom budućih vojnika.
U Šumadiji se praznuju tri Vodena utorka. To su, osim današnjeg, utorak posle Đurđevdana i onaj posle Trojice. Kako im i samo ime kaže, posvećena su vodi i praznuju se da bi pala kiša, neophodna za rast i rod useva.
Zbog toga jedina stvar koju pravoslavni vernici treba da ispoštuju u ova tri dana jeste da se vesele i raduju i da tu radost dele i sa svojim najdražima i najbližima.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)