Tri dana pred Mitrovdan: Verovalo se da tada duhovi obilaze domove i gledaju ko ih pamti

Jadranko Žugić

11:00

Kultura 0

Uoči praznika Svetog Dimitrija, narod je ćutao, palio sveće i nije otvarao vrata posle mraka – jer se verovalo da mrtvi još jednom dolaze pred kuću

posni slavski kolač
Shutterstock

U srpskoj narodnoj tradiciji, dani pred Mitrovdan (8. novembar) nisu bili obični dani u kalendaru – već vreme duhovnog razgraničenja. Narod je verovao da se u ova tri dana, od 5. do 7. novembra, duše pokojnika poslednji put spuštaju među žive pre nego što zemlja „zatvori vrata“ za zimu. Zato se u selima tih dana nije pevalo, nije išlo po mraku, niti se dozivalo po imenu. Svaka senka se poštovala – jer se nikad nije znalo da li je to vetar ili neko koga više nema.

Zatvaranje jeseni, otvaranje zime

Mitrovdan se uvek doživljavao kao prelaz iz svetlog u tamno, iz spoljašnjeg sveta u kuću, iz rada u sabiranje. U ta tri dana pred praznik, domaćini su čistili dvorišta, spremali ogrev, sabirali useve i duše. Verovalo se da ako je kuća u neredu, i pokojnik će „videti da nema mesta da sedne“.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Paljenje sveće na prozoru

U mnogim selima, naročito u zapadnoj i južnoj Srbiji, palila se sveća uveče na prozoru ili pored vrata – ne za određenu osobu, već za sve one „koji nemaju više gde da dođu“. Govorilo se tiho:

„Ako dođeš, sedi. Ako ne, neka ti svetlo pokaže put.“

Ovo nije bila molitva, već tiha dozvola, znak poštovanja. Duše se ne dozivaju, ali se ni ne zaboravljaju.

Šta se radilo, a šta nije smelo

Radilo se:
– spremanje zimnice
– sabiranje plodova i ogreva
– pranje kućnog praga i prozora
– priprema slavskog kolača za Mitrovdan

Nije se radilo:
– Ne peva se naglas, naročito ne uveče
– Ne zviždi se ni u kući ni napolju
– Ne nosi se ništa iz kuće u mraku – ni so, ni hleb, ni vatra
– Ne ostavlja se kuća prazna, jer duša „nema s kim da popriča“

„Ako ti neko pokuca, a ti ne vidiš nikog – ne pitaj.“

U nekim krajevima istočne Srbije, ljudi su se zaklinjali da su čuli korake, kucanja, pa i šapat na vratima – ali niko nikad nije otvarao. Govorilo se:
„Kad dođeš, sedi. Kad odeš, nek ti Bog da svetla.“

Domaćinova obaveza: da kuća bude spremna i mirna

Domaćin kuće imao je obavezu da u ova tri dana „nema teške reči“, ne viče, ne psuje i ne raspravlja. Verovalo se da kakvu energiju duše zateknu u kući, takvu ponesu u svet mrtvih. Ako je mir – vraćaju se u miru. Ako je buka – ostaju da „vrate nemir“.

Mir kao zavet

Uoči Mitrovdana, domaćice mese tihu pogaču, bez jaja i mleka, sa ukrštenim prstima na sredini. Pogača se ne seče, već lomi. Prva polovina ostaje na stolu – „za duše“. Druga se deli ukućanima, uz rečenicu:

„Da mir ostane s nama, a oni da mirno odu.“

Tri dana pred Mitrovdan nisu dani straha – već dani poštovanja

U savremenom svetu zaboravljamo da nije sve što je nevidljivo – izmišljeno. Naši stari su znali da postoje dani kada se ne radi ništa veliko, ali se radi nešto važno – ostavi se sveća, ćuti se više, i razmišlja o onima kojih više nema. Možda ne dolaze – ali znaju da su pozvani.

I to je, možda, najveći znak poštovanja.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Mitrovdan pravoslavlje

Komentari(0)

Loading