Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Vladarska loza
Nemanjići su više od dva veka vladali Srbijom, od kraja 12. do druge polovine 14. veka. Njihova priča počinje sa Stefanom Nemanjom, osnivačem dinastije, i završava se sa carem Urošem, poslednjim naslednikom ove moćne loze.
Stefan Nemanja – osnivač i otac kraljeva
Možda vas zanima:
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Odlučio je da se zamonaši kada se spasio streljanja! Živeo je na litici i govorio da je poslednji izdanak Nemanjića
Otac Stefan sebe je smatrao poslednjim izdankom svete loze Nemanjića
Možda vas zanima:
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Odlučio je da se zamonaši kada se spasio streljanja! Živeo je na litici i govorio da je poslednji izdanak Nemanjića
Otac Stefan sebe je smatrao poslednjim izdankom svete loze Nemanjića
Možda vas zanima:
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Odlučio je da se zamonaši kada se spasio streljanja! Živeo je na litici i govorio da je poslednji izdanak Nemanjića
Otac Stefan sebe je smatrao poslednjim izdankom svete loze Nemanjića
Stefan Nemanja je od 1166. godine bio veliki župan Raške. On je otac Stefana Prvovenčanog, Stefana Radoslava i Stefana Vladislava. Pred kraj života povukao se sa vlasti, otišao na Svetu Goru i postao monah Simeon, a presto prepustio svom srednjem sinu – Stefanu Prvovenčanom.
Stefan Prvovenčani – sin Nemanje i otac trojice kraljeva
Kralj Stefan Prvovenčani, vladar od 1196. do 1227. godine, imao je tri sina koji su nosili krunu Srbije:
– Stefan Radoslav, njegov najstariji sin, nasledio ga je na prestolu 1227. godine.
– Stefan Vladislav, drugi po redu, došao je na vlast 1234. godine.
– Stefan Uroš I, najmlađi sin, zasjeo je na presto 1243. godine nakon što je zbačen Vladislav – njegov rođeni brat.
Stefan Uroš I – otac kraljeva Dragutina i Milutina
Uroš I je vladao od 1243. do 1276. godine. Imao je dva sina koji su se smenjivali na prestolu:
– Stefan Dragutin, koji je nasleđivanjem i kasnije sporazumom prepustio presto mlađem bratu.
– Stefan Milutin, koji je vladao impresivnih 39 godina, širio granice i podizao manastire.
Stefan Milutin – otac Stefana Dečanskog
Milutinov sin Stefan Dečanski došao je na vlast 1321. godine. Otac i sin imali su burne odnose, a Stefan je deo života proveo u izgnanstvu, da bi se na kraju vratio i postao vladar.
Stefan Dečanski – otac cara Dušana
Stefan Dečanski, vladar od 1321. do 1331, imao je sina Stefana Dušana Silnog, koji ga je nasledio. Dušan je Srbiju uzdigao u Carstvo, doneo Dušanov zakonik i proširio granice do Jadrana i Egeja.
Stefan Dušan – otac poslednjeg cara Nemanjića
Car Dušan Silni (1331–1355) imao je samo jednog sina, cara Uroša V, poznatog kao „Slabi“. On je nasledio oca 1355. godine, ali bez snažne vlasti, i sa njim se završila loza Nemanjića 1371. godine.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Komentari(0)