Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
“Ko je polije – taj je voli!” Ova vesela rečenica i danas se čuje u nekim selima Vojvodine, istočne i centralne Srbije na Uskršnji ponedeljak, kada mladići polivaju devojke vodom – hladnom, iz kofe, iz flaše, pa čak i iz creva. Iako danas deluje kao zabava, ovaj običaj ima duboke korene u slovenskoj religiji. Veselin Čajkanović ga povezuje sa paganskim prolećnim ritualima pročišćenja, zdravlja i plodnosti – jer je voda bila simbol života, a devojka oličenje prirode koja tek treba da “procveta”.
Voda kao blagoslov i izazov
Polivanje nije puka šala – to je svojevrsni ritualni čin. Voda na Uskršnji ponedeljak simbolično “osveštava” devojku, podseća na novi početak, zdravlje, pročišćenje i – naravno – ljubav. Verovalo se da devojka koja tog dana bude polivena neće biti bolesna cele godine, da će “roditi lako” kad za to dođe vreme, i da će biti lepa “kao kap s izvora”.
Možda vas zanima:
Prvo crveno jaje se ne jede: Čuvarkuća kao amajlija doma u srpskoj tradiciji
Zašto se prvo jaje farba u tišini, čuva cele godine i stavlja u temelje kuće
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Možda vas zanima:
Prvo crveno jaje se ne jede: Čuvarkuća kao amajlija doma u srpskoj tradiciji
Zašto se prvo jaje farba u tišini, čuva cele godine i stavlja u temelje kuće
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Možda vas zanima:
Prvo crveno jaje se ne jede: Čuvarkuća kao amajlija doma u srpskoj tradiciji
Zašto se prvo jaje farba u tišini, čuva cele godine i stavlja u temelje kuće
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Gde se običaj održao i kako izgleda
U Vojvodini, polivanje devojaka je i dalje živa tradicija – momci dolaze sa kantama, prskalicama, pa čak i parfemima. U istočnoj Srbiji, u nekim selima oko Zaječara i Negotina, običaj je skromniji – voda se uzima iz izvora i tiho sipa devojci niz vrat, često uz rečenicu: “Za zdravlje i sreću.” U selima na Goliji, običaj je vezan za porodicu – otac poliva ćerke ujutru pre doručka.
Vesela kazna – ili simbol pažnje?
Iako danas može delovati kao nestašluk, nekada je ovo bilo ozbiljno: devojka koja nije bila polivena – bila je “preskočena”, a to je značilo da nije u centru pažnje, da “neće se udati te godine”. S druge strane, one koje su najviše bile polivane često su bile na glasu kao najlepše, najveselije, “zaželjene”.
Veza sa slovenskom mitologijom
U paganskoj tradiciji, voda se koristila u obredima buđenja zemlje. Mladići su simbolično “natapali” prirodu – predstavljenu kroz mlade žene – da bi proleće zaista donelo plodnost. Čajkanović ovu praksu vidi kao “prolaznu svetkovinu vode” koja je, uz vatru, bila ključni element narodnog kalendara.
Danas – spoj tradicije i zabave
Iako u gradovima gotovo zaboravljen, običaj polivanja se vraća kroz etno-manifestacije, sela otvorenog tipa i turističke programe. Mladi ga danas vide kao igru – ali iza osmeha i polivene kose, ostaje ista simbolika: voda čisti, vezuje, osvežava i najavljuje nešto novo.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)