Zašto se prvo jaje farba u tišini, čuva cele godine i stavlja u temelje kuće
Na Uskrs, kada se farbaju jaja, prvo jaje se uvek farba crveno – ali se ne kuca, ne deli i ne jede. To je čuvarkuća – jaje koje ima posebnu ulogu u srpskoj narodnoj tradiciji. Farbano u zoru, u tišini, često uz molitvu ili bez ikakve reči, ono se čuva na posebnom mestu cele godine – na polici, pored ikone, u ormariću ili čak zakopano u temelj nove kuće. Njegova simbolika nadilazi religiju – ono je amajlija, znak života, krv Hristova, ali i narodno sredstvo za čuvanje porodice od bolesti, siromaštva i zla.
Kako se farba čuvarkuća – običaj sa strogošću i verom
U mnogim domaćinstvima, čuvarkuća se farba pre svih drugih jaja – obavezno prirodnom bojom (najčešće ljuskom crnog luka), bez upotrebe hemikalija. Neki običaji nalažu da jaje ne sme kuvati više od 7 minuta, dok drugi kažu da “duže kuvaš, jače čuva”. Farba se bez priče, često u samoći, uz tiho izgovaranje rečenice poput: “Da čuva dom, da čuva decu, da čuva hleb.”
Možda vas zanima:
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Možda vas zanima:
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Možda vas zanima:
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Gde se čuvarkuća drži i kada se menja
Najčešće mesto za čuvarkuću je:
- u kuhinji, pored šporeta
- uz ikonu, posebno Bogorodicu
- u plavom ormanu ili ormaru sa posteljinom
- kod ulaznih vrata, kao štit
Jaje se menja sledeće godine na Uskrs. Prethodna čuvarkuća se tada baca u reku, zakopa u dvorište ili, u nekim krajevima – ostavi u štali, “da čuva blago”.
Čuvarkuća i narodne bolesti
Verovalo se da ako se neko ozbiljno razboli, čuvarkuća može da se “stavlja ispod jastuka” ili nosi u torbi na put – kao amajlija. Ako kuća gori, jaje se baca u vatru, “da se vatra svede”. Ako dete ima noćne more – stavlja se čuvarkuća u njegovu posteljinu. U svim slučajevima – ne jede se, ne lomi i ne daje drugima.
Duhovna i simbolička snaga običnog jajeta
Veselin Čajkanović u svojim tumačenjima farbanih jaja ističe da je jaje u narodnoj religiji simbol svetlosti zatvorene u ljusku – života zarobljenog, koji čeka da se otkrije. Čuvarkuća je taj život koji ne treba da se otvori – već da štiti. Crvena boja nije samo krv Hristova, već signal snage, žrtve i obnove.
Danas – čuvarkuća i dalje živi, čak i kad joj ne znamo značenje
I danas, bez obzira na religioznost domaćina, gotovo svaka kuća čuva jedno jaje cele godine. Možda ga ne zovemo čuvarkućom, možda ga deca vide kao “dekoraciju” – ali on stoji. Na polici. Pored ikone. I bez reči kaže: ovde se nešto poštuje, nešto pamti, i nešto čuva.
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
"Od loze Samardžića": Evo kako je nastala pesma Nataše Alimpić: "Kako se priča sa kolena na koleno prenosi..."
Zanimljiva priča o nastanku pesme
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Komentari(0)