Zašto se prvo jaje farba u tišini, čuva cele godine i stavlja u temelje kuće
Na Uskrs, kada se farbaju jaja, prvo jaje se uvek farba crveno – ali se ne kuca, ne deli i ne jede. To je čuvarkuća – jaje koje ima posebnu ulogu u srpskoj narodnoj tradiciji. Farbano u zoru, u tišini, često uz molitvu ili bez ikakve reči, ono se čuva na posebnom mestu cele godine – na polici, pored ikone, u ormariću ili čak zakopano u temelj nove kuće. Njegova simbolika nadilazi religiju – ono je amajlija, znak života, krv Hristova, ali i narodno sredstvo za čuvanje porodice od bolesti, siromaštva i zla.
Kako se farba čuvarkuća – običaj sa strogošću i verom
U mnogim domaćinstvima, čuvarkuća se farba pre svih drugih jaja – obavezno prirodnom bojom (najčešće ljuskom crnog luka), bez upotrebe hemikalija. Neki običaji nalažu da jaje ne sme kuvati više od 7 minuta, dok drugi kažu da “duže kuvaš, jače čuva”. Farba se bez priče, često u samoći, uz tiho izgovaranje rečenice poput: “Da čuva dom, da čuva decu, da čuva hleb.”
Možda vas zanima:
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Možda vas zanima:
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Možda vas zanima:
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Gde se čuvarkuća drži i kada se menja
Najčešće mesto za čuvarkuću je:
- u kuhinji, pored šporeta
- uz ikonu, posebno Bogorodicu
- u plavom ormanu ili ormaru sa posteljinom
- kod ulaznih vrata, kao štit
Jaje se menja sledeće godine na Uskrs. Prethodna čuvarkuća se tada baca u reku, zakopa u dvorište ili, u nekim krajevima – ostavi u štali, “da čuva blago”.
Čuvarkuća i narodne bolesti
Verovalo se da ako se neko ozbiljno razboli, čuvarkuća može da se “stavlja ispod jastuka” ili nosi u torbi na put – kao amajlija. Ako kuća gori, jaje se baca u vatru, “da se vatra svede”. Ako dete ima noćne more – stavlja se čuvarkuća u njegovu posteljinu. U svim slučajevima – ne jede se, ne lomi i ne daje drugima.
Duhovna i simbolička snaga običnog jajeta
Veselin Čajkanović u svojim tumačenjima farbanih jaja ističe da je jaje u narodnoj religiji simbol svetlosti zatvorene u ljusku – života zarobljenog, koji čeka da se otkrije. Čuvarkuća je taj život koji ne treba da se otvori – već da štiti. Crvena boja nije samo krv Hristova, već signal snage, žrtve i obnove.
Danas – čuvarkuća i dalje živi, čak i kad joj ne znamo značenje
I danas, bez obzira na religioznost domaćina, gotovo svaka kuća čuva jedno jaje cele godine. Možda ga ne zovemo čuvarkućom, možda ga deca vide kao “dekoraciju” – ali on stoji. Na polici. Pored ikone. I bez reči kaže: ovde se nešto poštuje, nešto pamti, i nešto čuva.
TRI NAJVEĆE MISTERIJE NA ZIDOVIMA SRPSKIH MANASTIRA! Čudne freske - Od ćelavog Isusa do psoglavog sveca (FOTO)
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Njoj je Vuk Karadžić do groba bio zahvalan: Prva srpska književnica 3 puta se udavala pa testamentom sve ostavila u šoku
Eustahija Arsić, rođena 14. marta 1776. u Irigu je prva srpska književnica i vlasnica biografije kakvom se ne mogu pohvaliti ni znatno modernije i naprednije kulture u to vreme.
Komentari(0)