Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi

Kiza R

14:00

Kultura 0

Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama

šećer
ATA Images

U mnogim domaćinstvima širom Srbije i dalje se može videti drvena posuda za šećer – najčešće sa poklopcem, ponekad ukrašena rezbarijama ili ugraviranim motivima. Iako bi neko mogao pomisliti da je to stvar estetike ili nostalgije, iza ove prakse krije se duboko ukorenjen običaj koji spaja praktičnost, simboliku i narodna verovanja.

Drvo kao simbol zdravlja i zaštite

U srpskoj tradiciji, drvo je uvek imalo posebno mesto – ne samo kao građevinski ili energetski materijal, već kao simbol života, trajanja i zaštite. Drvo „diše“, upija vlagu i neutrališe negativnu energiju, verovalo se, pa su drvene posude korišćene za čuvanje svega što je važno – brašna, soli, meda, a posebno šećera, koji je u prošlosti bio luksuzna i dragocena namirnica.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Verovanje da šećer u drvenoj činiji ne prima „zlu energiju“

Stari ljudi su govorili da se šećer lako „uplaši“ – upije zlu misao, negativnu emociju ili zlu sreću, naročito ako se u kući govori o bolestima, smrti ili svađama. Zato se držao u drvenoj posudi, često sa poklopcem, kako bi bio zaštićen. Verovalo se da drvo upija ono što je loše i da čuva slatkoću života – bukvalno i simbolično.

šećer ATA Images
 

Praktičnost pre frižidera i plastike

Pre pojave moderne ambalaže i plastike, drvene posude su bile najdostupniji i najprirodniji način da se namirnice zaštite od vlage i insekata. Šećer u drvenoj činiji ostajao je suv, lako se dozirao i nije imao dodatne mirise. U seoskim domaćinstvima činije su se pravile od bukve, javora ili oraha, a prenosile su se s kolena na koleno.

Još jedan detalj: šećer i gosti

U mnogim krajevima Srbije postojao je običaj da se gostima uz rakiju ponudi i prstohvat šećera iz drvene posude, kao znak dobrodošlice i želje za slatkim razgovorom. Ta posuda je stajala na stolu ili kredencu i nije bila samo funkcionalna – bila je i deo rituala.

Zašto da i danas čuvamo ovu naviku

Iako više ne verujemo u „zlu sreću“ u šećeru, drvena posuda i dalje ima svoj šarm. Ona unosi toplinu u prostor, podseća nas na prošlost i vraća mirise detinjstva. A možda, baš kao i nekada, malo drvene zaštite nije na odmet – ni za šećer, ni za dušu.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
šećer drvena posuda stari srpski običaji

Komentari(0)

Loading