OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Simbolika „pustih stolica“
Prazna stolica na porodičnom stolu nije bila obična praznina, već simbol prisustva duha pokojnog člana porodice. Smatralo se da duše predaka imaju posebnu potrebu da budu prisutne na važnim događajima, te im se ostavljanjem posebnog mesta izražavalo poštovanje i zahvalnost za sve što su učinili za porodicu.
Rituali vezani za običaj
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Na prazna mesta često su postavljani tanjiri, čaše, pa čak i hrana i piće, kako bi duhovi predaka mogli da uživaju zajedno sa živim ukućanima. U nekim krajevima Srbije, domaćin ili najstariji član porodice posebno je nazdravljao ili izgovarao molitve za pokojne članove, što je bio deo ceremonije poštovanja.
Tokom praznika kao što su Božić, Uskrs ili slava, običaj „pustih stolica“ imao je poseban značaj, jer su to bili trenuci kada se porodica tradicionalno okupljala, a prisustvo predaka bilo je još važnije.
Narodne legende i priče o običaju
Brojne narodne priče govorile su o tome kako su pokojni preci, zahvaljujući ovom običaju, čuvali i štitili svoje potomke od bolesti, nesreća i loših sila. Legende su pričale o duhovima predaka koji su sedeli na svojim mestima i slušali porodične razgovore, ponekad dajući znakove kroz neobične pojave kao što su iznenadni povetarac, plamen sveće koji treperi ili neočekivani zvuk.
Jedna poznata legenda iz istočne Srbije govori o porodici koja je zanemarila ovaj običaj, što je izazvalo ljutnju njihovih predaka, koji su počeli da se pojavljuju u snovima i opominju ih. Tek kada su ponovo počeli da poštuju običaj i ostavljaju prazna mesta, duhovi su se smirili i porodica je ponovo pronašla mir.
Očuvanje običaja u savremenom dobu
Danas se običaj „pustih stolica“ još uvek održava u mnogim delovima Srbije, posebno tokom važnih praznika i porodičnih okupljanja. Mnoge porodice i dalje ostavljaju prazno mesto na stolu kao simbolično sećanje na one koji više nisu među živima, čuvajući tako duboku emotivnu i duhovnu vezu sa svojim precima.
Očuvanje ovog običaja važno je za kulturni identitet i duhovno nasleđe srpskog naroda. Kroz njega, nove generacije uče o poštovanju i zahvalnosti prema svojim precima, ali i o značaju porodice i zajedništva koje prelazi granice života i smrti.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Vilin kamen kod Bele Palanke: Tajanstvena stena čudotvornih moći
Kod Bele Palanke postoji misteriozna stena poznata kao Vilin kamen, kojoj lokalno stanovništvo već vekovima pripisuje magična svojstva i mistične moći.
Retka sorta kruške „Lubeničarka“ iz okoline Valjeva: Voćna tajna čuvana generacijama
U valjevskom kraju vekovima se neguje retka sorta kruške poznata kao „Lubeničarka“, čiji ukus neodoljivo podseća na sočnu lubenicu, a malo ko zna za njeno postojanje.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Majdan iz rimskog doba u selu Vujinovača kod Ražnja: Tajne antičkog kamenoloma Srbije
U selu Vujinovača nedaleko od Ražnja nalazi se drevni kamenolom iz rimskog perioda, lokalitet koji retko posećuju turisti, ali koji skriva značajne istorijske tragove antičkog doba.
Komentari(0)