OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Simbolika „pustih stolica“
Prazna stolica na porodičnom stolu nije bila obična praznina, već simbol prisustva duha pokojnog člana porodice. Smatralo se da duše predaka imaju posebnu potrebu da budu prisutne na važnim događajima, te im se ostavljanjem posebnog mesta izražavalo poštovanje i zahvalnost za sve što su učinili za porodicu.
Rituali vezani za običaj
Možda vas zanima:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
Možda vas zanima:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
Možda vas zanima:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
Na prazna mesta često su postavljani tanjiri, čaše, pa čak i hrana i piće, kako bi duhovi predaka mogli da uživaju zajedno sa živim ukućanima. U nekim krajevima Srbije, domaćin ili najstariji član porodice posebno je nazdravljao ili izgovarao molitve za pokojne članove, što je bio deo ceremonije poštovanja.
Tokom praznika kao što su Božić, Uskrs ili slava, običaj „pustih stolica“ imao je poseban značaj, jer su to bili trenuci kada se porodica tradicionalno okupljala, a prisustvo predaka bilo je još važnije.
Narodne legende i priče o običaju
Brojne narodne priče govorile su o tome kako su pokojni preci, zahvaljujući ovom običaju, čuvali i štitili svoje potomke od bolesti, nesreća i loših sila. Legende su pričale o duhovima predaka koji su sedeli na svojim mestima i slušali porodične razgovore, ponekad dajući znakove kroz neobične pojave kao što su iznenadni povetarac, plamen sveće koji treperi ili neočekivani zvuk.
Jedna poznata legenda iz istočne Srbije govori o porodici koja je zanemarila ovaj običaj, što je izazvalo ljutnju njihovih predaka, koji su počeli da se pojavljuju u snovima i opominju ih. Tek kada su ponovo počeli da poštuju običaj i ostavljaju prazna mesta, duhovi su se smirili i porodica je ponovo pronašla mir.
Očuvanje običaja u savremenom dobu
Danas se običaj „pustih stolica“ još uvek održava u mnogim delovima Srbije, posebno tokom važnih praznika i porodičnih okupljanja. Mnoge porodice i dalje ostavljaju prazno mesto na stolu kao simbolično sećanje na one koji više nisu među živima, čuvajući tako duboku emotivnu i duhovnu vezu sa svojim precima.
Očuvanje ovog običaja važno je za kulturni identitet i duhovno nasleđe srpskog naroda. Kroz njega, nove generacije uče o poštovanju i zahvalnosti prema svojim precima, ali i o značaju porodice i zajedništva koje prelazi granice života i smrti.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Komentari(0)