Za stolom se nije samo jelo – tu se pokazivalo poštovanje, prenosila vera i pazilo da se ne naruši poredak sveta
U starim srpskim domaćinstvima, hrana nije bila samo obrok, već svetinja. Svaki pokret za stolom imao je svoje značenje, a mnoga od tih pravila opstala su do danas – iako više ne znamo zašto ih poštujemo. Jedno od najpoznatijih među njima glasi: „So se ne daje iz ruke u ruku.“
So – simbol svetinje, ali i konflikta
U narodnoj tradiciji, so je bila simbol čistoće, veza i zaštite. U hrišćanskom i predhrišćanskom nasleđu, verovalo se da so ima moć da čuva od zla, uroka i bolesti. Zbog toga se sa njom postupalo s posebnim poštovanjem.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Pravilo da se so ne daje iz ruke u ruku potiče iz verovanja da se time "prekida prijateljstvo" ili izaziva svađa u kući. Ako vam neko zatraži so, treba je spustiti na sto, pa neka je druga osoba uzme. Tako se izbegava direktan "energetski" kontakt koji bi mogao „presušiti“ odnos.
Hleb se nikad ne stavlja naopako
Još jedno ukorenjeno pravilo: hleb se ne okreće naopako, jer se smatra svetinjom. U mnogim kućama se i danas poljubi hleb kad padne na pod, a domaćica ga nikad ne seče „odozgo naniže“ – već lomi rukom, kao što se to radi na liturgiji.
Voda se ne prosipa noću – da ne odnese zdravlje
Verovalo se da prosipanje vode, naročito noću, „budi mrtve“ i donosi bolesti u kuću. Zato su domaćice uveče praznile lavor i krpile lonce, da „ništa mokro ne ostane dok sunce ne svane“.
Stari običaji i danas žive – tiho
Mnoge ove prakse se više ne pominju otvoreno, ali i dalje ih poštujemo podsvesno. Retko će vam neko stariji dati so direktno u ruku, seći hleb nasred stola ili lupati kašikom o tanjir – jer zna da se „to ne radi“, iako možda ne zna više ni zašto.
A možda je baš to ono što čini narodnu kulturu živom – poštovanje koje se prenosi delom, a ne samo rečima.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Danas plaža i uživanje - nekada ZATVOR: Tajne Ade Ciganlije
Begunci iz zatvora su najavili ono što će doći u 20. veku, kada su nesrećnike tu čekali okovi, vešala, težak rad i muka
PAVLOVE ANEGDOTE: O alkoholu, pušenju i razgolićenim ženama
Mudre reči patrijarha Pavla često su bile obojene samo njemu svojstvenim humorom.
Danas je letnji Aranđelovdan: Dan za nove početke, a veruje se da devojke nikako ne smeju ovo da rade
Srpska pravoslavna crkva liturgijski obeležava Svetog arhangela Gavrila, slavi ga kao blagovesnika koji je najavljivao sve značajne događaje u hrišćanstvu. Današnji praznik ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Ovo su 4 najlepša imena za devojčice koje su rođene u avgustu: Ne zna se koje je čarobnije
Avgust je omiljen mesec onima kojima stiže beba
Komentari(0)