Za stolom se nije samo jelo – tu se pokazivalo poštovanje, prenosila vera i pazilo da se ne naruši poredak sveta
U starim srpskim domaćinstvima, hrana nije bila samo obrok, već svetinja. Svaki pokret za stolom imao je svoje značenje, a mnoga od tih pravila opstala su do danas – iako više ne znamo zašto ih poštujemo. Jedno od najpoznatijih među njima glasi: „So se ne daje iz ruke u ruku.“
So – simbol svetinje, ali i konflikta
U narodnoj tradiciji, so je bila simbol čistoće, veza i zaštite. U hrišćanskom i predhrišćanskom nasleđu, verovalo se da so ima moć da čuva od zla, uroka i bolesti. Zbog toga se sa njom postupalo s posebnim poštovanjem.
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Pravilo da se so ne daje iz ruke u ruku potiče iz verovanja da se time "prekida prijateljstvo" ili izaziva svađa u kući. Ako vam neko zatraži so, treba je spustiti na sto, pa neka je druga osoba uzme. Tako se izbegava direktan "energetski" kontakt koji bi mogao „presušiti“ odnos.
Hleb se nikad ne stavlja naopako
Još jedno ukorenjeno pravilo: hleb se ne okreće naopako, jer se smatra svetinjom. U mnogim kućama se i danas poljubi hleb kad padne na pod, a domaćica ga nikad ne seče „odozgo naniže“ – već lomi rukom, kao što se to radi na liturgiji.
Voda se ne prosipa noću – da ne odnese zdravlje
Verovalo se da prosipanje vode, naročito noću, „budi mrtve“ i donosi bolesti u kuću. Zato su domaćice uveče praznile lavor i krpile lonce, da „ništa mokro ne ostane dok sunce ne svane“.
Stari običaji i danas žive – tiho
Mnoge ove prakse se više ne pominju otvoreno, ali i dalje ih poštujemo podsvesno. Retko će vam neko stariji dati so direktno u ruku, seći hleb nasred stola ili lupati kašikom o tanjir – jer zna da se „to ne radi“, iako možda ne zna više ni zašto.
A možda je baš to ono što čini narodnu kulturu živom – poštovanje koje se prenosi delom, a ne samo rečima.
Dvoboji u Beogradu: Kada su čast i ljubav odlučivane pištoljem
U 19. i početkom 20. veka Beograd nije bio samo centar politike i trgovine, već i mesto gde su se sporovi često rešavali – dvobojem. Iako zvuči kao scena iz romana, dvoboji su zaista bili prisutni u srpskom društvu, naročito među oficirima, političarima i uglednim građanima.
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Komentari(0)