Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
U narodnoj religiji Srba, ognjište je imalo dublje značenje od bilo kog drugog dela kuće. Bilo je središte života, mesto rođenja, smrti, obreda, porodične molitve i tajne. Veselin Čajkanović je u svojim radovima jasno ukazao da ognjište nije bilo samo simbol porodice – već njen duhovni stub, nasleđen iz najdubljih slojeva predhrišćanske religije, kada je oganj bio sam bog. Zato se vatra nikada nije gasila naglo, nije se palila bez svrhe i nije se rušio dom dok se oganj ne isprati.
Ognjište kao duhovni centar
U tradicionalnim srpskim kućama, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, ognjište je bilo:
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
- mesto na kom se dočekivao Božić,
- kraj kog se rađala deca,
- oko koga su sejale žene i molile u tišini,
- i ispred kog se umiralo – „da duša ne ide daleko“.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Nije bilo običan šporet, već otvorena vatra ili ograđena peć, uvek okrenuta ka istoku. U njenom pepelu se ostavljalo prvo jaje, prvi hleb, badnjak, upleteni zdravac.
Kako se palila i gasila vatra
Vatra se nije palila psovkom – paljenje je bio čin.
Nije se gasila duvanjem, već se prekrivala pepelom.
Nije se unosila u tuđu kuću bez blagoslova, jer se verovalo da se tako “meša duh ognjišta”.
Ako bi se oganj ugasio sam od sebe, smatralo se lošim znakom – da neko iz kuće nosi tugu, bolest ili urok.
Ognjište i duše predaka
U mnogim krajevima Srbije, naročito u selima u brdima, verovalo se da:
- duše predaka borave u ognjištu,
- da se pepeo ne izbacuje bez reči: „Nek ide s mirom“,
- i da ako se neka stvar „ne može pronaći“ – treba je tražiti kraj pepela, jer „on zna gde je.“
Takođe, na Božić se vatra palila rano i nije se gasila ceo dan – jer se verovalo da duše dolaze s njom i sede s ukućanima.
Niko ne prelazi preko ognjišta
Deca su učena da:
- ne preskaču vatru,
- ne prljaju ognjište,
- ne sede leđima okrenuta ka njemu – jer to znači “okrenuti leđa domu”.
Na svadbama, mlada je uvodena u kuću i stajala pored ognjišta, kao simbol ukorenjavanja.
Rušenje kuće – oganj ide prvi
Ako bi se kuća rušila, stariji su znali:
- prvo se vatra mora ispratiti – pepeo pokupiti i baciti u vodu uz molitvu,
- ne sme se ostaviti žar, jer to znači “ostaviti dušu za sobom”.
U nekim selima, čak i kod zamene šporeta, stari pepeo se nosio u novu peć, „da vatra ne zaboravi dom“.
Ognjište danas – uspomena na toplinu sa dušom
Danas, u vremenu indukcijskih ploča i centralnog grejanja, ognjište je ostalo samo u sećanjima, u pesmama, i u pokojem etno-domaćinstvu. Ali poštovanje prema vatri, tišina dok tinja plamen, i ono posebno osećanje koje svi imamo kada sedimo pored vatre – to nismo izgubili.
Jer vatra nije samo topla. Ona pamti. Ona okuplja. Ona diše uspomene.
MOLITVA ZA SREĆAN BRAK: Veruje se da jača ljubav supružnika
Brak je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnom hrišćanstvu koja se obavlja u crkvi i predstavlja blagoslov i zajednicu između muža i žene pred Bogom. Neki od najlepših i najdubljih molitvenih tekstova čitaju se tokom svete tajne braka, a osmišljene su kako bi par imao blagosloven, uspešan i zdrav zajednički život.
"NE PALITE CIGARU I NE NOSITE VEŠTAČKO CVEĆE": Otac Predrag rešio sve nedoumice vernika vezane za zadušnice - prisetio se i mudrih reči patrijarha Pavla
Prema njegovim rečima Patrijarh Pavle je dekretom zabranio i za sahrane i za parastose nošenje plastičnog cveća.
GOVORIO 8 JEZIKA: Ko je bio Teslin otac?
Iako ga biografi često usputno pominju, tek je nedavno ozbiljnije otkrivena njegova uloga u formiranju genija iz Smiljana.
Danas su Duhovi: Silazak Svetog Duha na apostole i rođendan crkve
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Silaska Svetog Duha na apostole, koji se slavi pedeseti dan po Vaskrsu.
ZABORAVLJENO ŽENSKO IME: Ove devojčice imaju divne osobine
Nose ga prave male kraljice, mudre, ljubazne i dobronamerne
Komentari(0)