Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
U narodnoj religiji Srba, ognjište je imalo dublje značenje od bilo kog drugog dela kuće. Bilo je središte života, mesto rođenja, smrti, obreda, porodične molitve i tajne. Veselin Čajkanović je u svojim radovima jasno ukazao da ognjište nije bilo samo simbol porodice – već njen duhovni stub, nasleđen iz najdubljih slojeva predhrišćanske religije, kada je oganj bio sam bog. Zato se vatra nikada nije gasila naglo, nije se palila bez svrhe i nije se rušio dom dok se oganj ne isprati.
Ognjište kao duhovni centar
U tradicionalnim srpskim kućama, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, ognjište je bilo:
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
- mesto na kom se dočekivao Božić,
- kraj kog se rađala deca,
- oko koga su sejale žene i molile u tišini,
- i ispred kog se umiralo – „da duša ne ide daleko“.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Nije bilo običan šporet, već otvorena vatra ili ograđena peć, uvek okrenuta ka istoku. U njenom pepelu se ostavljalo prvo jaje, prvi hleb, badnjak, upleteni zdravac.
Kako se palila i gasila vatra
Vatra se nije palila psovkom – paljenje je bio čin.
Nije se gasila duvanjem, već se prekrivala pepelom.
Nije se unosila u tuđu kuću bez blagoslova, jer se verovalo da se tako “meša duh ognjišta”.
Ako bi se oganj ugasio sam od sebe, smatralo se lošim znakom – da neko iz kuće nosi tugu, bolest ili urok.
Ognjište i duše predaka
U mnogim krajevima Srbije, naročito u selima u brdima, verovalo se da:
- duše predaka borave u ognjištu,
- da se pepeo ne izbacuje bez reči: „Nek ide s mirom“,
- i da ako se neka stvar „ne može pronaći“ – treba je tražiti kraj pepela, jer „on zna gde je.“
Takođe, na Božić se vatra palila rano i nije se gasila ceo dan – jer se verovalo da duše dolaze s njom i sede s ukućanima.
Niko ne prelazi preko ognjišta
Deca su učena da:
- ne preskaču vatru,
- ne prljaju ognjište,
- ne sede leđima okrenuta ka njemu – jer to znači “okrenuti leđa domu”.
Na svadbama, mlada je uvodena u kuću i stajala pored ognjišta, kao simbol ukorenjavanja.
Rušenje kuće – oganj ide prvi
Ako bi se kuća rušila, stariji su znali:
- prvo se vatra mora ispratiti – pepeo pokupiti i baciti u vodu uz molitvu,
- ne sme se ostaviti žar, jer to znači “ostaviti dušu za sobom”.
U nekim selima, čak i kod zamene šporeta, stari pepeo se nosio u novu peć, „da vatra ne zaboravi dom“.
Ognjište danas – uspomena na toplinu sa dušom
Danas, u vremenu indukcijskih ploča i centralnog grejanja, ognjište je ostalo samo u sećanjima, u pesmama, i u pokojem etno-domaćinstvu. Ali poštovanje prema vatri, tišina dok tinja plamen, i ono posebno osećanje koje svi imamo kada sedimo pored vatre – to nismo izgubili.
Jer vatra nije samo topla. Ona pamti. Ona okuplja. Ona diše uspomene.
POGLEDAJTE SVOJU DECU I VIDEĆETE 3 znaka prokletstva predaka
Monah Arsenije iz manastira Ribnica otvoreno govori o duhovnoj realnosti porodičnog prokletstva, Luciferovim zamkama i smirenju kao jedinom putu ka Hristu.
Jovan Dučić je odlazio u kuću prijatelja da bi mu zaveo ženu, na kraju joj je napravio i dete koje nikad nije priznao: Pa u 6. deceniji spavao sa klinkom od 19
Jovan Dučić pisao je neverovatne stihove koje i danas dotačinju srca brojnih čitalaca, ali malo ko zna da je imao veoma buran privatni život.
ESAD PAŠA TOPTANI Spašavao SRBE, Albanci ga ubili zbog izdaje
Mnogi ne znaju ko je bio Esad paša Toptani, Albanac koji je zadužio Srbiju u Prvom svetskom ratu, a evo i kako.
"Zbog ova DVA PREDMETA u kući vam se dešavaju loše stvari"
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Neverovatno otkriće u selu Rivica: Goran tokom oranja njive pronašao novčić od 50 para iz bivše SFRJ
Prilikom radova u polju, u sremskom selu Rivica kod Iriga poljoprivrednik Goran Eror došao je do neobičnog otkrića – u zemlji je pronašao novčić iz 1965. godine, nominalne vrednosti 50 para, iz vremena bivše SFRJ.
Komentari(0)