U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
Ognjište kao središte porodičnog života
Srpska ognjišta tradicionalno su građena u centralnom delu doma i predstavljala su epicentar porodičnog okupljanja. Članovi porodice sedeli bi oko vatre, pričajući priče, prenoseći znanja i iskustva, pevajući pesme i održavajući veze među generacijama. Ovaj običaj nije bio samo praktičan već i simboličan, jer je ognjište bilo mesto gde se prenosilo kulturno i duhovno nasleđe.
Zaštitna moć ognjišta
Možda vas zanima:
Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
KAKO SU SRBI NADMUDRILI TURKE Zašto crkva u Leskovcu ima ognjište
Dve su legende ispričane o ovoj crkvi koje služe kao objašnjenje izgleda ove svetinje.
Možda vas zanima:
Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
KAKO SU SRBI NADMUDRILI TURKE Zašto crkva u Leskovcu ima ognjište
Dve su legende ispričane o ovoj crkvi koje služe kao objašnjenje izgleda ove svetinje.
Možda vas zanima:
Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
KAKO SU SRBI NADMUDRILI TURKE Zašto crkva u Leskovcu ima ognjište
Dve su legende ispričane o ovoj crkvi koje služe kao objašnjenje izgleda ove svetinje.
U srpskoj tradiciji, ognjište je smatrano svetim mestom koje pruža zaštitu od negativnih sila, bolesti i nesreća. Verovalo se da vatra na ognjištu ima moć čišćenja i zaštite domaćinstva, zbog čega se ona održavala stalno, čak i tokom noći. Gašenje ognjišta smatralo se lošim znakom i moglo je izazvati brige i probleme u porodici.
Običaj je bio da se u ognjište bacaju posebni predmeti, poput soli ili suvog bilja, kako bi se ojačala njegova zaštitna moć. Takođe, verovalo se da pepeo sa ognjišta ima posebna svojstva, pa je korišćen za razne rituale, zaštitu i lečenje.
Rituali i običaji vezani za ognjište
Postojali su brojni običaji povezani sa ognjištem koji su se održavali tokom cele godine. Na primer, na Badnje veče, badnjak se unosio u kuću i stavljao direktno na ognjište, što je simbolizovalo obilje, plodnost i dobro zdravlje ukućana u narednoj godini. Porodica je oko vatre badnjaka izgovarala molitve i želje za prosperitet.
Tokom slavskih i prazničnih dana, ognjište je posebno ukrašavano, a oko njega su izvođeni rituali prinošenja hrane ili darova precima, verujući da će se tako obezbediti njihova zaštita i podrška iz duhovnog sveta.
Narodne priče i legende o ognjištu
Srpska narodna predanja prepuna su priča u kojima ognjište igra centralnu ulogu. Jedna od poznatih legendi kaže da su duhovi predaka često boravili upravo oko ognjišta, nadgledajući svoje potomke i pružajući im podršku u teškim trenucima. Zbog toga su ukućani bili obavezni da održavaju mir i harmoniju oko vatre, kako ne bi uvredili duhove predaka.
U drugim pričama, ognjište je bilo mesto susreta sa vilama, koje su se navodno pojavljivale kasno u noć kako bi darivale porodice koje su se prema vatri odnosile sa poštovanjem i brigom.
Ognjište u narodnoj medicini
Vatra sa ognjišta imala je posebnu ulogu i u narodnoj medicini. Pepeo se koristio za pravljenje lekovitih obloga ili kao sastojak za razne melemi protiv kožnih bolesti i opekotina. Takođe, dim sa ognjišta smatran je blagotvornim, a verovalo se da ima sposobnost da očisti vazduh od bolesti i negativnih uticaja.
Očuvanje običaja danas
Iako savremeni način života ne podrazumeva korišćenje tradicionalnih ognjišta, običaji i verovanja vezani za njih i dalje se čuvaju u mnogim delovima Srbije. Obnavljanje i očuvanje ovih običaja važno je za razumevanje kulturnog identiteta i očuvanje veze sa prošlošću.
Ponovno oživljavanje ovih običaja može pomoći novim generacijama da bolje razumeju i cene duboku simboliku ognjišta, koje je vekovima bilo ne samo središte porodičnog života već i važno mesto očuvanja duhovnih i kulturnih vrednosti naroda.
LEPOTA I VEŠTINA KOSOVSKOG VEZA Primeri srpske srednjovekovne primenjene umetnosti
Očuvanjem kosovskog veza čuva se i tradicija srpskog naroda.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
SVE SRPSKE HIMNE "Bože Pravde" jedna od najstarijih himni na svetu
Spisak srpskih himni obuhvata sve nezvanične i zvanične nacionalne himne koju je Srbija imala kroz svoju istoriju
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Komentari(0)