Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Oko vatre — mesto tišine i slutnje
U tradicionalnim srpskim domaćinstvima, ognjište je bilo postavljeno u središtu kuće, često bez dimnjaka, tako da se dim provlačio kroz trščani krov. Ljudi su ga poštovali gotovo kao svetinju. Nije bilo dozvoljeno pljuvati u ognjište, gaziti pepeo niti bacati otpatke preko njega. Verovalo se da u pepelu ostaju „reči duša“, i da se ono što se oko vatre izgovori — posebno noću — može ostvariti.
Tumačenje pepela: znakovi iz svakodnevice
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO Svetog apostola i jevanđelistu Marka: Običaji za Markovdan, dan kad se ne drema
Stari običaj nalaže: možete da spavate samo pod jednim uslovom!
AKO JE APRIL VLAŽAN, ONDA JE MAJ... Šta po narodnom verovanju znači kada tokom aprila pada sneg?
Ako je sunčano na Blagovesti, biće godina rodna, a ljudi zdravi. Ako je na Blagovesti tmurno, hladno i snežno, biće jesen pozna.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO Svetog apostola i jevanđelistu Marka: Običaji za Markovdan, dan kad se ne drema
Stari običaj nalaže: možete da spavate samo pod jednim uslovom!
AKO JE APRIL VLAŽAN, ONDA JE MAJ... Šta po narodnom verovanju znači kada tokom aprila pada sneg?
Ako je sunčano na Blagovesti, biće godina rodna, a ljudi zdravi. Ako je na Blagovesti tmurno, hladno i snežno, biće jesen pozna.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO Svetog apostola i jevanđelistu Marka: Običaji za Markovdan, dan kad se ne drema
Stari običaj nalaže: možete da spavate samo pod jednim uslovom!
AKO JE APRIL VLAŽAN, ONDA JE MAJ... Šta po narodnom verovanju znači kada tokom aprila pada sneg?
Ako je sunčano na Blagovesti, biće godina rodna, a ljudi zdravi. Ako je na Blagovesti tmurno, hladno i snežno, biće jesen pozna.
Postojalo je verovanje da se iz rasporeda pepela mogu naslutiti sudbinski znaci. Ako bi se pepeo sabrao u srcolik ili krugolik oblik, to je tumačeno kao dolazak dobre vesti, ljubavi ili prinove. Ako bi pepeo bio razbacan bez vetra — govorilo se da neko ogovara domaćina. Kad bi se stvorila tamna, sabijena mrlja, smatralo se da neko iz doma nosi brigu ili tugu.
Žar kao odgovor na pitanje
Narodni običaji dopuštali su da se u posebnim prilikama postavlja pitanje ognjištu. Domaćica bi, na primer, pred svitanje, zamolila ognjište da joj „pokaže“ sudbinu ćerke – i ako bi žar zasijao jasno, bez dima, to je bio dobar znak. Ako bi se odmah ugasio ili počeo da puši, smatralo se da treba biti na oprezu. Žar je bio svojevrsni „orakul“, ali se uvek tumačio uz tišinu i poštovanje.
Shutterstock
Ognjište i veze sa precima
Verovalo se da duhovi predaka sede uz ognjište u zimskim noćima. Zato se pred Božić i Badnje veče pazilo da vatra ne bude ugašena, jer bi to bio znak da „kuća ostaje bez korena“. Prilikom doseljavanja, domaćin bi prenosio žar iz stare kuće u novu, da se „vatra ne prekine“. Taj žar simbolizovao je vezu s poreklom i zaštitu domaćeg duha.
Ako ikada sednete kraj stare vatre u selu, pokušajte da ćutite i gledate u pepeo — možda vas srpska tradicija podseti da ni tišina nije prazna.
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
U njegovoj vili dogodio se STRAŠAN ZLOČIN koji je preokrenuo srpsku istoriju: Ko je bio Stojan Simić, koga pamte kao "veselog gospodina koji je rado menjao političke dresove" (FOTO)
Ispred zgrade Starog dvora, gde poglede mami kao pod konac skockani travnjak, nekada se nalazila bara. Centar prestonice bio je tek poljana nadomak grada, a nju je, tik iza Terazija, "ulepšavala" ta ista močvara.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Začin protiv zla: Kako je beli luk postao narodni lek i amajlija?
Od kuhinje do ikone, beli luk ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Miris koji se uvlači u sve — i u čorbu i u verovanje — beleži se ne samo u kuvarima, već i u narodnim pričama, praznoverju i narodnoj medicini.
Evo ko je zapravo bio Miloš Obilić: Nema Srbina koji nije čuo za ime ovog junaka, ali pravu istinu nijedan ne zna!
Za njega se često vezuju epiteti kao što su junaštvo, hrabrost i otmenost, skromnost i častoljublje.
Komentari(0)