„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Prag kao granica
Prag je zamišljan kao mesto prelaza – između svetog i profanog, domaćeg i tuđeg. U mnogim krajevima verovalo se da je to najsvetije mesto u kući, pa se nije smelo gaziti nogom preko praga bez poštovanja. Gosti su obično zastajali na pragu, čekajući da ih domaćin pozove unutra, jer se smatralo da se tu odlučuje da li će doneti dobro ili zlo u kuću.
Zašto se nije sedelo na pragu
Možda vas zanima:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Sedenje na pragu smatralo se nepoželjnim iz više razloga. Verovalo se da osoba koja sedi na pragu blokira sreću i blagostanje domaćina. Takođe, prag je bio „granica“ kroz koju stalno ulaze i izlaze ljudi, pa bi onaj ko sedi na njemu „presekao put“ sreći ili poslu. U pojedinim predanjima govorilo se da osoba koja sedi na pragu može prizvati nesreću, bolest ili dugotrajnu nevolju.
Shutterstock
Prag u narodnim običajima
Mnoge životne ceremonije vezivale su se upravo za prag. Kada mlada ulazi u novu kuću, često se preko praga prenosi u naručju, da ne bi donela nesreću. Novorođenče se, u nekim krajevima, iznosilo prvi put iz kuće tako da se zastane na pragu – kao simbol prelaska u svet. Tako je prag postao mesto gde se spajaju rituali rađanja, ženidbe i smrti.
Prag i zaštita od uroka
Na prag su ljudi često stavljali sitne predmete – bosiljak, beli luk, žito ili parče gvožđa – verujući da to čuva kuću od zlih sila. Prag je, u narodnom shvatanju, bio kao kapija između dva sveta, pa se u njemu nalazila i snaga zaštite.
Nasleđe starog verovanja
I danas, iako su mnoga verovanja izbledela, u našoj kulturi ostao je trag – kada stariji opomenu mlađe: „Ustani s praga, nije dobro!“ Ova kratka rečenica nosi sećanje na vekove u kojima je prag bio svetinja doma i granica života.
BILA MU JE PREKO CELIH GRUDI, MALO KO JE ZNAO: Evo kako je izgledala tetovaža kralja Aleksandra Karađorđevića
On je preko celih grudi imao ogromnu tetovažu
BEOGRADSKI LIFT SMRTI: Zgrada u centru grada gde lift kreće i staje sam, a stanari kriju jezivu priču
Stare beogradske zgrade na Vračaru i u Starom gradu kriju ne samo raskošne stanove, već i mračne priče. Otkrivamo urbanu legendu o jednom liftu koji, navodno, radi po sopstvenoj volji, staje na pogrešnim spratovima i iznova podseća stanare na tragičan događaj iz prošlosti. Jeziva koincidencija ili stvarna misterija?
ZNALA JE DA JOJ MUŽ IMA LJUBAVNICE U SVAKOM SELU: Jedno mu nije oprostila, uzela je pištolj i...
Ljubica Obrenović, rođeno Vukomanović, bila je žena Miloša Obrenovića, u narodu poštovana kao velika gospođa, ali nije imala lak život
CRNA REKA ZDRAVLJA: Zašto je sok od aronije sa Golije najlekovitiji i kako se koristi protiv virusa i pritiska
Iako su je zvali "sibirskom borovnicom", aronija je u Srbiji pronašla idealno stanište – čiste planinske obronke. Otkrivamo zašto se sok od aronije sa planine Golije smatra najlekovitijom "crnom rekom zdravlja", kako se koristi protiv visokog pritiska i zašto je ova bobica najjači antioksidans koji raste kod nas.
ON JE PRVI SRBIN KOJI JE IMAO HAREM SA 42 ŽENE: Radio je to USRED KARAĐORĐEVE DRŽAVE, a deci je radio ovo
Praksa da imaju više žena nije bila retkost među vođama
Komentari(0)