„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Prag kao granica
Prag je zamišljan kao mesto prelaza – između svetog i profanog, domaćeg i tuđeg. U mnogim krajevima verovalo se da je to najsvetije mesto u kući, pa se nije smelo gaziti nogom preko praga bez poštovanja. Gosti su obično zastajali na pragu, čekajući da ih domaćin pozove unutra, jer se smatralo da se tu odlučuje da li će doneti dobro ili zlo u kuću.
Zašto se nije sedelo na pragu
Možda vas zanima:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Sedenje na pragu smatralo se nepoželjnim iz više razloga. Verovalo se da osoba koja sedi na pragu blokira sreću i blagostanje domaćina. Takođe, prag je bio „granica“ kroz koju stalno ulaze i izlaze ljudi, pa bi onaj ko sedi na njemu „presekao put“ sreći ili poslu. U pojedinim predanjima govorilo se da osoba koja sedi na pragu može prizvati nesreću, bolest ili dugotrajnu nevolju.
Shutterstock
Prag u narodnim običajima
Mnoge životne ceremonije vezivale su se upravo za prag. Kada mlada ulazi u novu kuću, često se preko praga prenosi u naručju, da ne bi donela nesreću. Novorođenče se, u nekim krajevima, iznosilo prvi put iz kuće tako da se zastane na pragu – kao simbol prelaska u svet. Tako je prag postao mesto gde se spajaju rituali rađanja, ženidbe i smrti.
Prag i zaštita od uroka
Na prag su ljudi često stavljali sitne predmete – bosiljak, beli luk, žito ili parče gvožđa – verujući da to čuva kuću od zlih sila. Prag je, u narodnom shvatanju, bio kao kapija između dva sveta, pa se u njemu nalazila i snaga zaštite.
Nasleđe starog verovanja
I danas, iako su mnoga verovanja izbledela, u našoj kulturi ostao je trag – kada stariji opomenu mlađe: „Ustani s praga, nije dobro!“ Ova kratka rečenica nosi sećanje na vekove u kojima je prag bio svetinja doma i granica života.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
RADICA NE ZNA NI KOJI JE DAN NI KOJA GODINA, ŽIVI KAO ROBINZON KRUSO: Žena vuk nema ni struju ni vodu, jede šta nađe u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin.
SVEŠTENIK O ISTERIVANJU ĐAVOLA U POZNATOM SRPSKOM MANASTIRU: Iz mladića su navirali neljudski zvuci, peo se uz zid i šamarao sebe
Sveštenik, koji je pre više godina prisustvovao činu isterivanja đavola u poznatom srpskom manastiru, opisao je šta se tada desilo u pravoslavnoj svetinji.
OGLAS ZA STAN ZBOG KOG SU NIŠLIJE ODMAH NAVALILE: Još niko nije tamo umro, a imam i papir koji garantuje da nema DUHA
Pisac Ivan Drajzl okačio je na Facebook oglas za iznajmljive stana koji je nasmejao mnoge korisnike na društvenim mrežama i privukao mnoge interesente.
"Ovom svetitelju se molite za novac, to nije greh": Tvrdi otac Predrag koji se sam uverio u njegove moći, evo kako mu je promenio život
Igumanije mu je otrkila da se za rešavanje finansijksih problema moli Svetom Spiridonu.
Komentari(0)