ON JE PRVI SRBIN KOJI JE IMAO HAREM SA 42 ŽENE: Radio je to USRED KARAĐORĐEVE DRŽAVE, a deci je radio ovo
Praksa da imaju više žena nije bila retkost među vođama
Milenko Stojković bio je srpski vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka. Najveći slavu stekao je nakon što je sa svojom svitom na Adi Kale, po naređenju i srpskih i turskih vlasti, ubio dahije zbog čije samovolje i zuluma je i počeo Prvi srpski ustanak. Sliku neustrašivog borca koji nikada ne gubi bitke potvrdio je i u bici na Ivankovcu u avgustu 1805. kada je, sa Petrom Dobrnjcem i Stevanom Sinđelićem, pobedio daleko jaču vojsku Hafiz-paše koja se zaputila ka Beogradu.
Nakon ove bitke, buna na dahije je prerasla u ustanak protiv turske vladavine. Milenko je sa ustanicima prodro u Negotinsku krajinu i zauzeo utvrđeni Poreč na Dunavu, a vodio je teške borbe i na Štubiku i Malajnici.
Za junaštvo i vojne zasluge Karađorđe ga je tokom leta 1806. proglasio za vojvodu.
Možda vas zanima:
Ovo makedonsko jelo je najviše voleo Karađorđe! Na glasu je od davnina, toliko je dobro da ga je nosio za pojasom
Za papulu se može upotrebiti bilo koja vrsta pasulja, a najbolji je beli.
Jedan pucanj za besmrtnost - Kako je Stevan Sinđelić na Čegru izabrao smrt umesto predaje
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
Možda vas zanima:
Ovo makedonsko jelo je najviše voleo Karađorđe! Na glasu je od davnina, toliko je dobro da ga je nosio za pojasom
Za papulu se može upotrebiti bilo koja vrsta pasulja, a najbolji je beli.
Jedan pucanj za besmrtnost - Kako je Stevan Sinđelić na Čegru izabrao smrt umesto predaje
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
Možda vas zanima:
Ovo makedonsko jelo je najviše voleo Karađorđe! Na glasu je od davnina, toliko je dobro da ga je nosio za pojasom
Za papulu se može upotrebiti bilo koja vrsta pasulja, a najbolji je beli.
Jedan pucanj za besmrtnost - Kako je Stevan Sinđelić na Čegru izabrao smrt umesto predaje
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
Ipak, Milenko Stojković danas je najpoznatiji po jednoj, skoro mitskoj priči iz njegovog privatnog života - činjenici da je imao svoj harem!
Imali pre Milenka po dve žene, ali niko harem
Praksa da imaju više žena nije bila retkost među vođama Prvog srpskog ustanka. Većina je bila oženjena jednom, ali je imala još jednu koja je živela na nekom drugom imanju. Nije bio redak slučaj ni da osoba paralelno ima decu sa različitim ženama.
Ipak, do danas, Milenko Stojković ostao je jedini za koga se sa sigurnošću zna da je držao harem, napravljen potpuno po uzoru na turski.
Vojvoda je navodno još pre osvajanja utvrđenja u Ramu imao nekoliko žena. Nakon što je zauzeo ovaj turski grad, ušao je u harem komandanta grada i odatle zarobio nekoliko žena koje su mu se najviše dopale.
Sa druge strane, na ruku mu je išla i činjenica što su tokom ustanka mnoge Turkinje koje su živele u Beogradu ostale udovice, a deca siročad. Priča kaže da ih je bilo toliko da su ulice bile prepune ove sirotinje, pa su nove srpske vlasti organizovale brodove da ih Dunavom odvedu nazad u Tursku.
Mnoge žene iz harema su se smatrale 'srećnicama'
Međutim, Milenko je sačekivao lađe u Poreču, na obali Dunava, birao najlepše devojke i žene i tako "dopunjavao" svoj harem. Po priči, ukupan broj žena u haremu bio je 42, a mnoge od ovih žena smatrane su "srećnicama" jer su se tako spasle bede ili progona u turske krajeve gde nisu imale nikog svog.
Sve žene u haremu služile su isključivo Milenka. Osim noćnih zadovoljstava, one su bile zadužene i da kuvaju, brinu o odevanju vojvode, donose mu ćibuk i kafu i dvore ga u svakom trenutku. Ove žene bile su zadužene i da brinu o gostima koji bi dolazili kod Milenka, a nekima od ovih zvanica vojvoda je dozvoljavao da provode noći sa njima.
Žene iz harema Milenka su služile i dvorile i kada bi bio na putovanju. Naime, tada bi sa sobom vodio četiri ili pet najdražih robinja koje bi se starale da vojvoda u trenucima odmora ima sve što mu je potrebno.
Sa druge strane, kada bi se neke žene "zasitio" Milenko bi joj uz bogat miraz, nalazio muža među svojim slugama i vojnicima, ili bi je, uz dovoljno novca, pušta na slobodu da vodi život kakav želi.
U srpske porodice u kojima nije bilo dece davao je decu koju su neke žene sa sobom dovele u harem, a nije isključeno da se među njima našlo i poneko dete kojem je i sam bio otac.
Raspustio harem zbog progona
Milenko Stojković prvi put se sukobio sa Karađorđem posle odbrane Deligrada 1809. godine i vožd ga je tada ličio komande ustaničkom vojskom.
Zalažući se za ograničenje vladareve vrhovne vlasti i decentralizaciju uprave, Milenko se žestoko zamerio Karađorđu i ljudima oko njega, a nakon što je odbio da prihvati dužnost Popečitelja inostranih dela - njegova sudbina je zapečaćena!
Prognan je iz Srbije 1811. i otišao je u Rusiju gde je penzionisan u činu pukovnika. Shvativši da od skromne državne rente koje mu je dodelila ruska država ne može da izdržava i sebe i svoje žene, Stojković je raspustio harem poklanjajući ženama novac da se udaju ili žive slobodno.
Priča kaže da je kraj sebe zadržao samo jednu ženu - izvesnu Vlahinju Katinku, koja mu je bila miljenica i sa kojom se kasnije oženio i dobio sina Iliju.
Umro je u jednoj varošici na Krimu na obali Crnog mora 1831. godine.
(Istorijski zabavnik)
BILA MU JE PREKO CELIH GRUDI, MALO KO JE ZNAO: Evo kako je izgledala tetovaža kralja Aleksandra Karađorđevića
On je preko celih grudi imao ogromnu tetovažu
BEOGRADSKI LIFT SMRTI: Zgrada u centru grada gde lift kreće i staje sam, a stanari kriju jezivu priču
Stare beogradske zgrade na Vračaru i u Starom gradu kriju ne samo raskošne stanove, već i mračne priče. Otkrivamo urbanu legendu o jednom liftu koji, navodno, radi po sopstvenoj volji, staje na pogrešnim spratovima i iznova podseća stanare na tragičan događaj iz prošlosti. Jeziva koincidencija ili stvarna misterija?
ZNALA JE DA JOJ MUŽ IMA LJUBAVNICE U SVAKOM SELU: Jedno mu nije oprostila, uzela je pištolj i...
Ljubica Obrenović, rođeno Vukomanović, bila je žena Miloša Obrenovića, u narodu poštovana kao velika gospođa, ali nije imala lak život
CRNA REKA ZDRAVLJA: Zašto je sok od aronije sa Golije najlekovitiji i kako se koristi protiv virusa i pritiska
Iako su je zvali "sibirskom borovnicom", aronija je u Srbiji pronašla idealno stanište – čiste planinske obronke. Otkrivamo zašto se sok od aronije sa planine Golije smatra najlekovitijom "crnom rekom zdravlja", kako se koristi protiv visokog pritiska i zašto je ova bobica najjači antioksidans koji raste kod nas.
ON JE PRVI SRBIN KOJI JE IMAO HAREM SA 42 ŽENE: Radio je to USRED KARAĐORĐEVE DRŽAVE, a deci je radio ovo
Praksa da imaju više žena nije bila retkost među vođama
Komentari(0)