Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Košava i njene poruke
Košava, poznata po svom prodornom, hladnom dahu s istoka, naročito na području južnog Banata i Beograda, u narodu je tumačena kao vetar što „čisti zlo“. Verovalo se da donosi osveženje, ali i nemir. Kada bi se Košava oglasila posle Božića, govorilo se da „tera staru godinu iz kostiju“ i najavljuje novu snagu prirode.
U nekim selima, žene su znale da ostave čen belog luka na prozorima kad duva košava, da „vetar ne odnese sreću iz kuće“.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Semenjak – vetar koji nosi proleće
U Pomoravlju i istočnoj Srbiji, prvi topli vetrovi iz pravca juga ili jugoistoka nazivani su semenjaci, jer su se javljali u vreme kada se počinje sa setvom semena. Verovalo se da ti vetrovi bude zemlju i prenose poruku da je vreme za novi ciklus plodnosti.
Domaćini su, prema običaju, izlazili napolje sa šakom žita i bacali ga niz vetar govoreći: „Nosi, vetre, nosi rod, da ga ima svuda pod nogom!“ Ovaj čin bio je zamišljen kao molitva prirodi.
Vetrovni dani – kada se ništa ne započinje
Postojali su i dani u godini koje su ljudi izbegavali za započinjanje bilo kakvog posla ako su bili vetroviti. Posebno se to odnosilo na pravljenje doma, krštenja, svadbe i seobe. Verovalo se da vetar koji duva na dan početka nečeg važnog može „oduvati sreću“.
Zato se, prema predanju, u nekim krajevima Srbije nikada nisu gradile kuće na mestu gde se dva vetra ukrštaju – to se smatralo lošim znakom i najavom nemira u porodici.
Kada vetar nosi poruku
Stariji ljudi su govorili: „Slušaj vetar, zna on više od čoveka.“ Verovalo se da ako vetar dugo duva u istom pravcu, donosi vesti iz sveta mrtvih. Ako bi se naglo okrenuo – to je znak da će neko „bez pozdrava otići“, što se tumačilo kao loš predznak.
U narodnoj poeziji i pesmama vetar je često prikazivan kao nosilac ljubavnih čežnji ili glasnik tuge, što pokazuje koliko je duboko ukorenjena ideja da vetar ima dušu.
ANĐELIJA (16) IZ RUTOVCA JE PEPELJUGA U STVARNOM ŽIVOTU: Uniformu za štalu zamenila prelepom haljinom (FOTO)
U jednom od videa Anđelija je snimila kako radi i čisti štalu, a onda je pokazala i kadar kako je izgledala na maturi
OTAC PREDRAG OBJASNIO: Zašto i kome se kvari sveta vodica?
Narod veruje da Sveta vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju ljudi uglavnom i nose svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme, međutim, otac Predrag Popović je jednom prilikom istakao da se i ona može pokvariti, ali objasnio i u kojem slučaju.
Vidac – zaboravljena planinska biljka koja vraća sjaj u očima
Lek iz prirode koji su naši preci koristili za oči, umor i energiju
Zašto je zabranjeno smejati se prilikom slikanja za dokumente
Naše fotografije u pasošu retko su među našim najlepšim slikama. Osvetljenje u kabini za fotografisanje u SUP-u nije idealno, a dodatno nam odmaže i to što ne možemo da pokažemo svoje najlepše nasmejano lice.
VLADIKA NIKOLAJ SRPSKIM MAJKAMA: "Svaka mora svoje dete da nauči 3 stvari"
Vladika Nikolaj Velimirović govorio je da je majka biće najsličnije Bogu, da je njeno žrtvovanje za dete slično Hristovom stradanju za sav ljudski rod. Veliki mislilac i teolog poručio je majkama da uvek na umu imaju i tri važne stvari.
Komentari(0)