Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Prag kao sveta granica
Prag je u narodnoj svesti imao ulogu zaštitnika kuće i porodice. Smatralo se da štiti od zlih duhova i nesreće, jer je na njemu „prelaz“ iz javnog u privatno, iz haosa u red. Zato se verovalo da je nepoželjno sedeti na pragu – time se „blokira“ sreća doma.
Običaji pri ulasku i izlasku iz kuće
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Prilikom prvog ulaska u novi dom, ukućani i gosti često bi prešli prag desnom nogom, verujući da to donosi sreću. U nekim krajevima, prilikom venčanja, mladoženja bi mladu podigao i preneo preko praga, kako bi izbegla „spoticanje“ o novu kuću i unela blagostanje.
Shutterstock
Zaštita doma
U pojedinim selima, naročito u istočnoj i južnoj Srbiji, prag je bio mesto na kojem su se postavljali zaštitni predmeti – komadi bosiljka, beli luk ili zrno soli – kako bi odbijali zle oči i urokljive sile. Tokom Božića, polaznik bi pri ulasku zastao na pragu, izgovorio dobre želje i tek onda kročio unutra.
Prag u životnim ritualima
Postojalo je i verovanje da se duša pokojnika, po odlasku iz kuće, zadržava na pragu, pa se u znak poštovanja niko nije oslanjao na njega tokom žalosti. Prag je bio i mesto pozdrava – domaćin bi tu ispraćao gosta, smatrajući da se sreća kuće „ne sme izneti“ dalje od praga.
Od tradicije do današnjice
Iako se u savremenom životu prag često posmatra samo kao građevinski element, tragovi ovih običaja i dalje su prisutni. Mnogi i danas, gotovo nesvesno, prilikom ulaska u tuđ dom koraknu desnom nogom ili izbegavaju da sede na pragu, poštujući nepisana pravila predaka.
Prošla je pored njega, ispustila maramicu i pogledala ga spremna za flert: Priča o odnosu Nikole Tesle i slavne glumice
Prvi susret čuvenog naučnika i jedne od najlepših Evropljanki tog vremena prepričava se već duže od veka iako namera glumice da zavede Teslu nije uspela...
On je bio jugoslovenska zvezda, a imao je neobično zanimanje: Da li znate ko je bio Jovan Bulj? (VIDEO)
Jovan Bulj je voleo svoj posao i tako ga dobro obavljao da je postao zvezda u Beogradu, pa i Jugoslaviji sedamdesetih godina.
Ovako je Džek Nikolson, a ovako Hičkok pričao o večitom gradu: Ovo su najlepši citati o Beogradu!
"Ma kakav Amsterdam, Pariz, Njujork, London, Rim, ma kakav Singapur, Monte Karlo, Delhi...", pevao je Đorđe Marjanović o srpskoj prestonici.
Amajlija koju su nosili ratnici za zaštitu i sreću - Raskovnik, koren tajni sa planina istočne Srbije
Malo koja biljka u srpskom narodnom predanju nosi toliko tajanstvenosti kao raskovnik. U pričama se verovalo da ova travka ima moć da otključa svaku bravu, raskuje verige i otvori zakopano blago. Iako vekovima prisutna u predanju kao mitska, raskovnik zaista postoji u prirodi – najčešće se poistovećuje sa vrstom Laserpitium siler, dok se u pojedinim krajevima spominju i Laser trilobum i Mandragora officinarum.
TAJNA VINA OD DRENA KOJE LEČI STOMAK I KAKO SE NEGUJE "DRENOVO DRVO": Zaboravljeni srpski eliksir!
Drenjine su cenjene u srpskoj tradiciji zbog izuzetne lekovitosti. Otkrivamo kako se od njih pravi čudotvorno vino i zašto je izreka "Zdrav kao dren" imala i magijsko značenje u očuvanju zdravlja i postojanosti.
Komentari(0)