U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
Dve su legende ispričane o ovoj crkvi koje služe kao objašnjenje izgleda ove svetinje.
Pogača i hleb ispečen u crepulji posebna je vrsta hleba, a u nekim krajevima Srbije i obrednog hleba, ispečenog na ognjištu u posudama od gline s dodatkom u prvom redu kalcita.
Ćeramida, biber crep, nepečena cigla, ognjište na sred kuće, kuća na 4 vode, veliki tremovi...
Izložbu „Civilizacija ognjišta", koja je posthumno bila otvorena, od 8. juna do 3. jula 2022. godine, u Galeriji RTS, organizatori posvetili su njenom autoru Dušanu Milovanoviću. Uvaženi istoričar umetnosti, teoretičar i publicista, Dušan Milovanović, preminuo je 7. juna 2022. godine, u 75. godini života, u Beogradu.