JEDNA OD NAJSTARIJIH TEHNIKA PEČENJA HLEBA Pogača je, kažu, najbolja kad može da se savije oko ruke (FOTO/VIDEO)
Pogača i hleb ispečen u crepulji posebna je vrsta hleba, a u nekim krajevima Srbije i obrednog hleba, ispečenog na ognjištu u posudama od gline s dodatkom u prvom redu kalcita.
Pogača i hlebovi koji se peku u crepuljama od gline, prema opštem tvrđenju degustatora hrane, slađi su nego oni pečen u hlebnoj ili nekoj drugoj peći.
Crepulja je jedna od najstarijih formi kuhinjske keramike, plitkog kružnog oblika u kojoj se na ognjištu pekao hleb i pogača. Naziv je dobila po tome što se izrađuje od pečene zemlje slične crepu, i načina pravljenja posude koji je isti kao za pravljenje crepa.
vikipedija/Crepulja
Ona je zajedno sa loncem — zemljanom posudom za kuvanje hrane, najstarija i najzastupljenija ljudska tekovina, koja se kao kuhinjska keramika, u različitim dimenzijama i u više varijanti, koristila još od mlađeg neolita, Mogu biti različite veličine, a najčešće su okrugle prečnika do pola metra.
Možda vas zanima:
NEOBIČNI SRPSKI OBIČAJI UZ OGNJIŠTE: Kako je centralno mesto doma postalo sveto?
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
NEOBIČNI SRPSKI OBIČAJI UZ OGNJIŠTE: Kako je centralno mesto doma postalo sveto?
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
NEOBIČNI SRPSKI OBIČAJI UZ OGNJIŠTE: Kako je centralno mesto doma postalo sveto?
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Svaka kuća u Srbiji, nekada je obavezno imala crepulju i ognjište. Danas samo pojedina domaćinstva i ugostiteljski objekti imaju ognjište, najčešće u sporednoj zgradi ili na selu u staroj napuštenoj kući, koje povremeno služi ukućanima, da u posebnim prilikama ili kad stigne novo žito, peku pogaču u njoj.
vikipedija/Priprema ognjišta
Hleb i pogača pekli su se Srbiji uz upotrebu crepulje i u pročevlju, u narodnom neimarstvu prostoru u dubini kuće brvnare, iza ognjišta.
Koliko je vekovima bila na ceni pogača pečena u crepulji, govori podatak da je ona postala i obredni hleb, koji se nosi na dar kad se ide na babine, svadbu ili u goste.
I dok se za vreme verskih praznika i nedeljom hleb u crepulji se nije mesio, ali se u crepulji mesila pogača ili pita.
Susedi nekad međusobno pozajmljuju od najbližih srodnika hlab ispečen u crepulji za večeru, ili crepulju za pečenje hleba i pogače.
Priprema testa
Testo za hleb ili pogču sprema se od vode, soli i brašna, jedne ili više vrsta (npr 3/4 kukuruznog, i i 1/4 ražanog brašna, mešani hleb). Ako u kući nema raženog, hleb se mesio od kukuruznog brašna pčenkarnik ili proja.
Za veće praznike, ili tokom posete gostiju mesila se pogača od pšeničnog brašna.
vikipedija/Priprema testa
Način pečenja
Najukusnija je pogača ispečena na ovaj način: zamešeno testo se stavi u crepulju, zatim se sipa odozgo sitna žeravica („požaruje se“ — „pažarivanje“), ili se isitni žeravica pa se vatraljem sipa a kukačem odozgo poravna. Na pogači se nakon pečenja naprave zagoreli plikovi, koji se skinu kad se ona ispeče. Takva pogača ima lepši izgled i bolji ukus.
Pogača je, kažu, najbolja kad može da se savije oko ruke.
vikipedija/Sač
Kiseo hleb u crepulji se peče ovako: u zagreju crepulju, stavi se testo, a zatim pokrije listovima kupusa, lipovim lišćem ili lišćem od duleka. Na tako pokriveno testo posipa se žeravica koja se vatraljem isitni, pa sve to prekrije vrućim pepelom.
Samo beli obredni hleb, koji se mesio za praznike, pekao se u crepulji pokrivenoj drugom crepuljom, metalnim sačem ili vršnikom od gline (cest).
Pogača može da se ispeče i u tepsiji koja se stavlja u crepulju i pokriva drugom crepuljom.
Hleb ili pogača koja se peče u „pročevlju" na određenom mestu kod ognjišta, priprema se na sledeći način: prvo se ugreje crepulja na ognjištu, pa se na „pročevlje“ stavi žar, a na žar crepulja. Kad se hleb stavlja pod sač u „pročevlju", onda se na hladan sač stavlja vruć pepeo, pa se njime pokrije i tako zagreje crepulja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Kako se sprema varivo od koprive: zdravo jelo naših baka
Kopriva, biljka koju mnogi smatraju korovom, vekovima je bila dragocen sastojak srpske kuhinje i narodne medicine. U rano proleće, dok priroda tek buja, mladi listovi koprive pretvarali su se u ukusno varivo koje je hranilo i jačalo organizam. Ovo starinsko jelo danas se vraća na trpeze kao simbol zdrave i jednostavne ishrane.
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Kako se pravi tarana supa : tradicionalni recept sa brašnom, jajima i ljubavlju
Tarana supa, nekada nezaobilazna na srpskim trpezama, danas je gotovo iščezla iz svakodnevne kuhinje. Pravljena od jednostavnih sastojaka – brašna, jaja i malo soli – tarana je bila sinonim za domaću testeninu koja se čuvala u tegli i koristila kada zatreba. Miris ove supe i danas budi nostalgiju i podseća na detinjstvo u kućama naših baka.
OVAJ DŽEM OD ŠLJIVA NEMA NI TRUNKU KONZERVANSA! Recept izvučen iz bakine fioke, zdravlje u tegli
Danas među kupovnim džemovima prepunih aditiva, retkost je pronaći recept bez trunke konzervansa.
Ukusne kiflice sa puterom i jednostavno da se prave: Baka nam donosi recept zlata vredan, ko proba neće se pokajati
Ove kiflice biće vaš izbor u mnogim prilikama.
Komentari(0)