VEKOVI ISKUSTVA I NASLEĐA U MALENOM OBJEKTU Kod srpske kuće pada u oči njena usklađenost sa njenom okolinom
Ćeramida, biber crep, nepečena cigla, ognjište na sred kuće, kuća na 4 vode, veliki tremovi...
Pored svih uobičajenih stvari koje čine identitet i nasleđe jednog naroda (hrana, vera, običaji, pesme, muzika) najmanje se pominje graditeljstvo. Teško je zamisliti Holandiju bez nekog pejzaža u čijoj se pozadini nalazi vetrenjača ili neko grčko ostrvo bez belih kuća sa plavim krovovima. Isto tako kad se kaže Srbija u pogledu graditeljstva padaju na pamet svetinje, spomenici i utvrđenja, ali iznenađujuće srpska kuća tu biva zapostavljena.
Isto kao što je vezan za jedan prostor Srbin je vezan i za kuću u kojoj živi. U njoj se rađao, venčavao, slavio krsnu slavu, rušili su mu je i on je uvek obnavljao. Dok je radio sve to u tu kuću koju je gradio Srbin je uzidao i malo svog karaktera. Skromne, prilagođene i tople kuće koje su građene širom Srbije su nepravedno zapostavljene kao istorijsko nasleđe iz davnih vremena.
printscreen youtube
Ćeramida, biber crep, nepečena cigla, ognjište na sred kuće, krov na 4 vode, veliki tremovi i šljivak oko kuće su samo neka od obeležja srpskog načina pravljenja kuće i okućnice.
Pored materijala kojima je zidao kuću Srbin je za kuću vezivao i dosta verovanja. Pre nego što bi izgradio kuću na nekom mestu prvo bi tu ostavio posudu sa vodom, a ako u nju ne bi palo neko živo stvorenje kao npr. buba ili ptica, on ne bi gradio kuću na tom mestu.
Nakon završenih radova na izgradnji kuće gazda i majstor koji je gradio dobili bi darove, a oko kuće bi bilo organizovano veselje. Prvo što bi se unosilo u tek izgrađenu kuću su vatra sa starog ognjišta so i hleb.
Kod srpske kuće, bilo da je moravka, šumadinka, resavka ili iz nekog drugog kraja, pada u oči i njena usklađenost sa njenom okolinom. Materijal koji bi se koristio za izgradnju bio je iz neposredne blizine, jednostavan, lak za obradu i dugotrajan.
Iako se zanat gradnje nekadašnjih srpskih kuća ugasio njena dugotrajnost znači da se i dan danas u ravnicama ili brdima odavno zaboravljenih sela može pronaći po koji primer kuće koja je u sebi vekovima nosila odlike srpskog naroda.
JAJE ČUVARKUĆA: Ovo je JEDINO ISPRAVNO uraditi sa prošlogodišnjim
Mnoge ljude muči pitanje šta se zapravo radi sa čuvarkućom od prošlog Uksrsa, kao i zašto je čuvamo svih 12 meseci
CRKVA OBELEŽAVA TRI SV. MUČENICE: Izgovorite danas ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 16. aprila po crkvenom, a 29. aprila po gregorijanskom kalendaru
Da li nekršteni ljudi mogu da odlaze u crkvu: Evo šta na to kažu sveštenici
Među pitanjima koji pokreću dileme, a koja su povezana sa religijom, nalazi se i dilema da li bi ljudi koji se nisu krstili trebalo da idu u crkvu. Šta o tome kažu sveštenici?
STRASNA NEDELJA Poslednja i NAJSTROŽA nedelja posta je pred nama, evo šta NIKAKO NE TREBA RADITI
Strasna nedelja, poznata i kao Stradalna ili Velika nedelja, je poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Naziv “strasna” ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.
PUT SVETOG VASILIJA Rođenje i život jednog od najvoljenijih srpskih SVETITELJA, od Mrkonjića do Ostroga (FOTO)
Kada se iz pravca Mostara krene ka Trebinju, put će vas navesti kroz selo Mrkonjići. Mrkonjići su okićeni stablima najslađih smokava i narova koje ste ikada probali, ali pored toga, ono po čemu su Mrkonjići čuveni jeste to da je upravo tu rođen verovatno najomiljeniji i najpoštovaniji svetac naših prostora, naime ovde je rođen Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac.
Komentari(0)