VEKOVI ISKUSTVA I NASLEĐA U MALENOM OBJEKTU Kod srpske kuće pada u oči njena usklađenost sa njenom okolinom
Ćeramida, biber crep, nepečena cigla, ognjište na sred kuće, kuća na 4 vode, veliki tremovi...
Pored svih uobičajenih stvari koje čine identitet i nasleđe jednog naroda (hrana, vera, običaji, pesme, muzika) najmanje se pominje graditeljstvo. Teško je zamisliti Holandiju bez nekog pejzaža u čijoj se pozadini nalazi vetrenjača ili neko grčko ostrvo bez belih kuća sa plavim krovovima. Isto tako kad se kaže Srbija u pogledu graditeljstva padaju na pamet svetinje, spomenici i utvrđenja, ali iznenađujuće srpska kuća tu biva zapostavljena.
Isto kao što je vezan za jedan prostor Srbin je vezan i za kuću u kojoj živi. U njoj se rađao, venčavao, slavio krsnu slavu, rušili su mu je i on je uvek obnavljao. Dok je radio sve to u tu kuću koju je gradio Srbin je uzidao i malo svog karaktera. Skromne, prilagođene i tople kuće koje su građene širom Srbije su nepravedno zapostavljene kao istorijsko nasleđe iz davnih vremena.
printscreen youtube
Ćeramida, biber crep, nepečena cigla, ognjište na sred kuće, krov na 4 vode, veliki tremovi i šljivak oko kuće su samo neka od obeležja srpskog načina pravljenja kuće i okućnice.
Pored materijala kojima je zidao kuću Srbin je za kuću vezivao i dosta verovanja. Pre nego što bi izgradio kuću na nekom mestu prvo bi tu ostavio posudu sa vodom, a ako u nju ne bi palo neko živo stvorenje kao npr. buba ili ptica, on ne bi gradio kuću na tom mestu.
Nakon završenih radova na izgradnji kuće gazda i majstor koji je gradio dobili bi darove, a oko kuće bi bilo organizovano veselje. Prvo što bi se unosilo u tek izgrađenu kuću su vatra sa starog ognjišta so i hleb.
Kod srpske kuće, bilo da je moravka, šumadinka, resavka ili iz nekog drugog kraja, pada u oči i njena usklađenost sa njenom okolinom. Materijal koji bi se koristio za izgradnju bio je iz neposredne blizine, jednostavan, lak za obradu i dugotrajan.
Iako se zanat gradnje nekadašnjih srpskih kuća ugasio njena dugotrajnost znači da se i dan danas u ravnicama ili brdima odavno zaboravljenih sela može pronaći po koji primer kuće koja je u sebi vekovima nosila odlike srpskog naroda.
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Komentari(0)