VEKOVI ISKUSTVA I NASLEĐA U MALENOM OBJEKTU Kod srpske kuće pada u oči njena usklađenost sa njenom okolinom
Ćeramida, biber crep, nepečena cigla, ognjište na sred kuće, kuća na 4 vode, veliki tremovi...
Pored svih uobičajenih stvari koje čine identitet i nasleđe jednog naroda (hrana, vera, običaji, pesme, muzika) najmanje se pominje graditeljstvo. Teško je zamisliti Holandiju bez nekog pejzaža u čijoj se pozadini nalazi vetrenjača ili neko grčko ostrvo bez belih kuća sa plavim krovovima. Isto tako kad se kaže Srbija u pogledu graditeljstva padaju na pamet svetinje, spomenici i utvrđenja, ali iznenađujuće srpska kuća tu biva zapostavljena.
Isto kao što je vezan za jedan prostor Srbin je vezan i za kuću u kojoj živi. U njoj se rađao, venčavao, slavio krsnu slavu, rušili su mu je i on je uvek obnavljao. Dok je radio sve to u tu kuću koju je gradio Srbin je uzidao i malo svog karaktera. Skromne, prilagođene i tople kuće koje su građene širom Srbije su nepravedno zapostavljene kao istorijsko nasleđe iz davnih vremena.
printscreen youtube
Ćeramida, biber crep, nepečena cigla, ognjište na sred kuće, krov na 4 vode, veliki tremovi i šljivak oko kuće su samo neka od obeležja srpskog načina pravljenja kuće i okućnice.
Pored materijala kojima je zidao kuću Srbin je za kuću vezivao i dosta verovanja. Pre nego što bi izgradio kuću na nekom mestu prvo bi tu ostavio posudu sa vodom, a ako u nju ne bi palo neko živo stvorenje kao npr. buba ili ptica, on ne bi gradio kuću na tom mestu.
Nakon završenih radova na izgradnji kuće gazda i majstor koji je gradio dobili bi darove, a oko kuće bi bilo organizovano veselje. Prvo što bi se unosilo u tek izgrađenu kuću su vatra sa starog ognjišta so i hleb.
Kod srpske kuće, bilo da je moravka, šumadinka, resavka ili iz nekog drugog kraja, pada u oči i njena usklađenost sa njenom okolinom. Materijal koji bi se koristio za izgradnju bio je iz neposredne blizine, jednostavan, lak za obradu i dugotrajan.
Iako se zanat gradnje nekadašnjih srpskih kuća ugasio njena dugotrajnost znači da se i dan danas u ravnicama ili brdima odavno zaboravljenih sela može pronaći po koji primer kuće koja je u sebi vekovima nosila odlike srpskog naroda.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)