KAKO SU SRBI NADMUDRILI TURKE Zašto crkva u Leskovcu ima ognjište
Dve su legende ispričane o ovoj crkvi koje služe kao objašnjenje izgleda ove svetinje.
Period turske okupacije na našim prostorima bio je izuzetno težak. Srbima je bilo zabranjeno da se bavi određenim poslovima, bili su opterećeni porezima i obaveznim radom kada je to traženo od njih, a najgore je bilo to što nisu smeli da obnavljaju bogomolje koje su im Turci porušili, a kamoli da podižu nove crkve.
Srbi su ipak bili dovitljivi i nalazili su načine kako da opstanu i poštuju svoje običaje. Priča o čuvenoj crkvi Odžakliji u Leskovcu svedoči dovitljivosti Srba.
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Stara crkva Svete Bogorodice popularno se zove Odžaklija zbog prisustva ognja u sred nje, što je čudno i gotovo nigde nema takvih crkava. Dve su legende ispričane o ovoj crkvi koje služe kao objašnjenje izgleda ove svetinje.
Kuća za popa
Pošto je Srbima bilo zabranjeno da grade crkve oni se setiše kako da ipak izgrade jednu ali da Turci ništa ne posumnjaju. Te Leskovčani uzeše da grade crkvu koja liči na kuću i ima ognjište. Kada Turci upitaše raju šta rade ovi im odgovoriše:
A bre pravimo kuću našemu popu.
- Pa šta će popu tolika kuća?
Lepi Aga, evo, nas je mnogo, u carskome zdravlju; a svi treba da imamo mesta, kad dođemo svome učitelju, svome popu.
Iako je Turcima bilo čudna ta popova kuća, imala je ognjište i dimnjak tako da im poverovaše i ostaviše da završe svoj posao.
Bivolja koža
Kada su Srbi dobili ferman da mogu da izgrade crkvu, varoški Turci su hteli da im osujete te planove te im rekoše da mogu da naprave crkvu, ali ona ne sme zauzimati površinu veću od odrane bivolje kože. No Srbi se dosetiše te tu kožu isekoše na kaiševe kojima u uokvirili veliki prostor za njihovu crkvu.
Odžaklija je pretrpela nekoliko oštećenja tokom svog postojanja, a u međuvremenu je napravljen veći hram Svete Trojice koji je korišćen kao saborni hram. Odžaklija je obnovljena i osveštana 1992. godine.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)