Za mart se vezuju brojna verovanja, a "baba Marta" je jedno od njih.
Mesec mart poznat je po promenljivom vremenu, a za ovakve vremenske prilike u martu vezuju se brojna verovanja, a često se u našem narodu prvi dani marta zovu i “Baba Marta”.
Zbog njene ćudljive prirode u trećem mesecu, može se očekivati vrlo promenljivo vreme. Od velikog snega do iznenadnog otopljenja i pravih letnjih temperatura.
Zato narod kaže “Bolje zmija da te ujede, nego da te martovsko sunce ogreje”.
Možda vas zanima:
Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Možda vas zanima:
Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Možda vas zanima:
Jezik cvetova u srpskoj tradiciji: Šta je lavanda značila u svadbenim običajima u Homolju
Miris uspomena i znak čednosti: Zaboravljena simbolika lavande u starim srpskim svadbama
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Za baba Martu karakteristične su i “Babine huke”, period kraja marta i početka aprila kada izenada i mimo reda počnu da duvaju hladni vetrovi i napada susnežica koja pravi tečno blato sa snegom po tlu.
Prema narodnom verovanju, baba Marta je oličenje proleća, ponovnog rađanja, novih zamisli i neophodnosti sklada u prirodi i životu ljudi. Kada toga nema, ona na zemlju pošalje sneg da opomene ljude kako treba da pripaze na ponašanje, zato se u nekim krajevima Srbije smatra da hladno vreme u martu predstavlja “opomenu” da obratite pažnju na svoje ophođenje prema bližnjima.
Inače, najkasniji sneg pao je daleke 1953. godine kada se srpska prestonica zabelila 11. maja. Najpribližnije tome poslednji put Srbiju je zadesilo 1996. i 1997. godine kada je sneg padao 20. aprila.
<a data-cke-saved-href="https://www.novosti.rs/sport/fudbal/1472131/umro-andrija-delibasic-fudbaler-preminuo-biografija-najnovije-vesti?utm_source=nportal&utm_medium=nportal-single&utm_campaign=nportal-dve-vesti" href="https://www.novosti.rs/sport/fudbal/1472131/umro-andrija-delibasic-fudbaler-preminuo-biografija-najnovije-vesti?utm_source=nportal&utm_medium=nportal-single&utm_campaign=nportal-dve-vesti" target="_blank" class="news-item title=" СПОРТСКИ="" ШОК:="" Умро="" Андрија="" Делибашић!"="" style="margin: 0px 0px 20px; box-sizing: border-box; color: rgb(233, 29, 30); text-decoration-line: none; display: flex; align-items: flex-start; padding: 0px; border-bottom: none; flex: 0 0 calc(50% - 7.5px); width: calc(50% - 7.5px);">
Betonski kolos od 26 metara nad Fruškom gorom: Spomenik iz 1951. gleda gde su ginuli partizani
Na najvišoj tački Fruške gore, kao čuvar prošlih vremena i ideala, stoji monumentalni simbol borbe protiv fašizma – delo vajara Sretena Stojanovića koje i dalje diše otporom
Od zadužbine poslednjeg despota do večnog doma Obrenovića: Krušedol kao svetilište nacije
Zadužbina plemića, utočište patrijarha, svetilište naroda – mesto gde istorija, vera i umetnost i dalje dišu istim dahom
Srne i ždralovi u atarima Novog Bečeja: Neobičan savez tišine i opreza u srcu Vojvodine
Susret dve zaštićene vrste na ravnici – prizor koji pokazuje koliko priroda može biti skladna kad joj damo prostora
Kula Nebojša na Kalemegdanu: Od srednjovekovne kule do muzeja slobode – svedok istorije, suza i otpora
Stražar nad Dunavom koji pamti vekove
Oslikani svodovi i zlatni venac u Hramu Svetog Save: Šta sve krije pogled ka nebu
Bogato oslikana kupola i monumentalni polijelej simbolizuju večnost, Hrista kao svetlost sveta i božanski poredak
Komentari(0)