Monah Arsenije bio na Ostrogu i video neopisiva čuda: Dolazili razoreni i uništeni, ovako su kršili tajnu polnih odnosa, pa ih Sveti Vasilije ostavio bez teksta
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
U manastiru gde počivaju mošti svetog Vasilija Ostroškog monah Arsenije Jovanović, sada starešina manastira "Ribnica", proveo je oko šest godina. Istakao je da je za to vreme svedočio mnogim čudima, kao i da je doživljavao nezamislive stvari, te potvrđuje priču o neobjašnjivoj moći ovog čuveng sveca kojem dolaze da se poklone i zamole za pomoć ljudi svih veroispovesti.
Kakva čuda je video u manastiru Ostrog?
Ističe da su se tamo dešavala neverovatne stvari i da, zaista, ima onoliko čuda koliko se i piše!
„Možda ih ima čak i više. Ti nekom možeš da kažeš da je tamo negde svetinja i da se čuda dešavaju i da ga prevariš. Da mu prevariš intelekt. I on dođe. Ali u Ostrog dolazi stotine hiljada ljudi, i uglavnom su to povratnici. Čovekovu dušu ne možeš da prevariš. Svako nešto doživi tamo. A to je mir, duboki iskonski mir. Naravno da ima i isceljenja“, priča monah Arsenije.
I naglašava da su dolazili ne samo hrišćani, već i pripadnici drugih vera.
- Islam i hrišćanstvo su monoteističke religije, obe vuku koren iz judeizma. Nema tu velike barijere osim ako smo nešto zadrti. Uvek sam se radovao kada dođu muslimani da pokažem da su svi dobrodošli. Jedno vreme sam bio dežurni kod ćivota, kod sarkofaga gde su mošti. Puno ljudi prolazi, dolazi i dosta muslimana, i čitali smo zajedno molitve - objašnjava monah monah Arsenije.
Osvrnuo se i na činjenicu kako su ljudi i čitav svet dospeli u ovakvu situaciju, gde empatije skoro i nema.
- Mi smo svi veliki licemeri. Imamo Boga na rečima, ali to nije dovoljno, on to vidi i on se povlači. Ako nema ljubavi onda je tu mržnja, ako nema svetla, tama je tu. Nema sredine. Ako smo mi licemeri, onda je jasno kakav je svet - objašnjava.
I dodaje da kroz dobre ljude Bog utiče da čovečanstvu bude bolje.
„Zašto je to Bog dopustio da budemo bez njega? On nas je stvorio sa slobodnom volju, dao nam veliku odgovornost, da činimo sebi i drugima dobro. Mnogi veliki zapadni filozofi su rekli da je Bog, ako postoji, jedno licemerno biće i tako su otpali od Boga. Uvek postoji mogućnost da se kroz dobre ljude Bog izlije i da čovečanstvu bude bolje. U Svetom pismu to ne piše, tj. u Novom zavetu ne piše da će biti bolje. Tu piše da će doći do Otkrovenja, do uništenja univerzuma i formiranje novog univerzuma - priča monah Arsenije.
A prema njegovom mišljenju mi i jesmo na putu velikih pormena.
„Ali ja nisam neko ko priča o šesticama, katastrofama koje će biti sutra… Mi to ne možemo da znamo. Može da bude sutra ili kroz hiljadu godina. Bog je tolerantan, a čovek je spreman još za mnogo veća zla. Nije ovo dno. Ima vremena do dna. Ali polako ali sigurno tonemo - naglašava.
Iskreno kaže da i u samoj crkvi ima ljudi koji nisu dostojni da tu budu.
„Mnogi ljudi u crkvi su tu samo zbog dobrog položaja. U crkvi nisu anđeli. oduvek je zemlja bila zalivena krvlju, oduvek su bili ratovi, oduvek je bilo mržnje, oduvek je u crkvi bilo ljudi nedostjnih tog zvanja - zaključio je monah u intervjuu za FaceTV.
Kakvi sve ljudi su dolazili na Ostrog?
Monah Arsenije otvoreno govori o svim škakljivim temama, te otkriva činjenice, koje su po njegovom mišljenju, presudne za lep i dug zajednički život sa partnerom, kao i kakve osobe su im dolazile na Ostrog, potpuno slomljene zbog neuspelih veza i brakova.
-Budućeg bračnog druga moramo birati iz što bližeg okruženje, što sličnijeg po duhu i staležu. To je jedna od osnovnih premisa. Ne treba po belom svetu da tražimo muža ili ženu. Mnogo je to teško i komplikovano. Milsim, naći nije teško, ali istrajati posle u tom braku jeste - govori monah Arsenije.
Mnogi žive u oblacima, smatrajući da ljubav ruši sve predrasude, ali sličnost je ono što garantuje odnos pun razumevanja.
- Najbolje iz istog komšiluka, zavisi da li smo, radnici, intelektualci, sportisti...Važno je da su nam interesovanja i razmišljanja ista, jer onda imamo i zajedničke teme, poznanike, zanimanja. Isti nam se filmovi sviđaju, muzika, hrana. To je već preduslov za jednu finu komunikaciju.
Devojke maštaju o ljubavi sa nekim strance, a ne znaju da razlike u nekom momnetu moraju isplivati na površinu.
- Međutim, devojka danas ode da uči spanski, upozna Španca, super momak, lep, crn, strašan u krevetu. Ljubav pršti i venčavaju se, a sveštenici prave veliku grešku, jer nepravoslavnima nije dozvoljeno, ali to je druga ozbiljna tema. I taj brak je zapčeo, neko vreme je lepo, a onda pre ili kasnije se pojavljuju ogromne kurturološke promene - rekao je monah.
Ističe kako prvo nisu iste vere, a onda i mešanje porodice ima veliki uticaj da se odnos bračnog para totalno poremeti.
- Kaže mu majka ma gde si našao ovu sa Balkana, ma znamo mi kakvi su Srbi. Truje, truje, truje, a on ako nije baš zreo, u jednom trenutku će prihvatiti, pa će reći pa stvarno šta mi bi - ona je drugačija, i to pravoslavlje, krsti se, ima druge navike, pa ima neke moralne prepreke. Čak i ako nema, ipak smo mi različit.
Smatra da nas posebno ne vole anglogermani u srednjoj Evropi - Švajcarska, Belgija, Holandija, Austrija, Nemačka.
- Oni nas ne voli i pogotovu naše žene kada se udaju za Germane imaju velike probleme. Posebno imamo sa njima ogromne istorijske nesuglasnice, i opet neka baba ili tekta krene da priča. Počinje tiranija, rodilo se dvoje ili troje dece. A mi smo meki ljudi i kada se nađe u takvoj situaciji naša žena puca. On ima mnogo načina da je napravi ludom i da dobije papir od psihijatra. Automatski dobijaju razvod i decu, a one onda kod nas dolaze u Ostrog razorene, ne znaju šta im se desilo, ne znaju šta će sa sobom, a kažu da je bio tako divan. Dešavaju se izuzeci, ali retko - govori.
A onda se osvrnuo na vrlo škakljivu temu - da li čuvati čednost do braka.
- Danas je smešno govoriti o tome, ko to još danas čuva. Ko to čuva, on je, očigledno, bolestan, njemu se rugaju. Ukoliko je devojka nevina, a ima neki problem sa zdravljem, ode kod lekara, i prva stvar kada čuju da je nevina, odmah kažu to su vam hormonalni poremećaji, pod hitno da se rešite toga, koliko puta sam samo to čuo - kaže monah.
I dodaje da ni muškarci nisu pošteđeni.
- I oni isto se suočavaju sa pitanjem "na šta to liči". I tako mi uništavamo tajnu polnog odnosa koja je data kao kruna ljubavi. Ona mora da ima svoju tajnu, ako je na izvolite, onda je to javno i nema svoju draž. Pa i u braku ne možemo kad hoćemo i kako hoćemo, nego kako je crkva propisala. I onda je to lepo i sveže u duge stare dane. Nije crkva protiv toga da ljudi i u starijim godinama imaju polne odnose. A ne za 5, 6, 10 godina sve smo moguće ispitali i istražili jedno o drugom i više ništa ne osećate i naravno da brak puca. Shvataš da je to čovek koji više ništa nema da vam ponudi - objašnjava monah Arsenije i dodaje:
- Dakle, ukoliko je čednost izgubljeno, a uglavnom jeste, vraćamo se u novu nevinost i čistotu. Svesni smo gde smo pogrešili, vidimo da od toga ništa nismo imali, ispovedimo se i uzdržavamo se. Kada se sa mladićem nađete u intimnoj situaciji, reći ćete ima vremena za to. I ako proba jednom, drugi, treći put, a ona uvek postupi isto - ili će otići, što je odlično, jer će pokazati da nije za nju, jer ne ceni njenu čednost, čistotu, ličnost, samo mu je stalo do njenog tela. To nije čovek na kojeg može da se osloni. A druga je varijanta da mladić vidi da joj to nije odmah prvo, iznenadi se, ali se oduševi i shvati da će mu kao takva biti dobra žena i majka njegovoj deci. Naravno da to danas nije lako, ali sve što nije lako je kvalitetno.
Naročito podvlači da nije prirodno da žena prva prilazi, zato imamo toliko smotanih muškaraca.
- Po mom mišljenju zabavljanje treba da traje najmanje jednu godinu, a najviše tri. Mada, i tri je već mnogo. Otvorimo se, ne glumimo, ne izigravamo super ženu koja je tajnovita. Pokazujemo se onakvi kakvi smo sa svim svojim manama i dobrim stranama, da ne varamo budućeg muža ili ženu. I tu smo pre svega pošteni. Svest o svojim slabostima je ogromna vrlina. Stalno glumimo iz nekog kompleksa.
Takođe, kaže da nije dobro živeti sa partnerom pre braka.
- Nije dobro živeti zajedno, jer je onda jako teško izdržati telesne strasti. Najbolje je da živite u blizini i da se viđate često. I onda se na taj način stvara prijateljstvo, a pravo prijateljsto je nije ništa drugo nego ljubav, a tela se posle lako slože - zaključio je.
Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
Konac koji se ne vezuje: Običaj da se nit iz razboja ostavi kraj kolena da ponese misao koju ne treba izgovoriti
U narodnoj tkanini, svaki konac ima svoje mesto – osim jednog. U nekim selima centralne Srbije, žene su ostavljale jedan kraj konca nedovezan, pušten da visi sa razboja pored kolena. Verovalo se da ta nit nosi ono što se u tkanju ne izgovara, ali se mora pustiti.
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Monah Arsenije bio na Ostrogu i video neopisiva čuda: Dolazili razoreni i uništeni, ovako su kršili tajnu polnih odnosa, pa ih Sveti Vasilije ostavio bez teksta
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Komentari(0)