Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Put ka Ivankovcu
U prvoj godini ustanka, ustanici su oslobodili Užice i Karanovac (današnje Kraljevo), što je ozbiljno uznemirilo sultana u Carigradu. Da bi ugušio bunu, imenovao je Hafiz-pašu za beogradskog vezira i poslao ga sa vojskom od 15.000 do 20.000 vojnika iz Niša ka Beogradu. Njegov zadatak bio je da povrati kontrolu nad Moravskom dolinom, ključnim pravcem ka prestonici.
Srpske snage bile su podeljene u dve grupe. Karađorđe je sa 4.000–5.000 ustanika držao položaj na brdu Gilj kod Jagodine i štitio pravac ka Šumadiji. Na samom Ivankovcu, oko 2.500 ustanika pod vođstvom Milenka Stojkovića, Petra Dobrnjca i Stevana Sinđelića podiglo je tri šanca sa palisadama i rovovima, spremni da zaustave tursko nastupanje.
Možda vas zanima:
NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
Prva velika pobeda srpskih ustanika protiv Osmanskog carstva
Bitka kod Ivankovca, vođena 18. avgusta 1805. godine, predstavlja jednu od ključnih prekretnica Prvog srpskog ustanka. To je bio prvi put da su srpske trupe uspele da savladaju osmansku vojsku u otvorenom sukobu, čime su dodatno osnažile borbu za nezavisnost i pokazale da oslobođenje Srbije nije nemoguće.
Možda vas zanima:
NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
Prva velika pobeda srpskih ustanika protiv Osmanskog carstva
Bitka kod Ivankovca, vođena 18. avgusta 1805. godine, predstavlja jednu od ključnih prekretnica Prvog srpskog ustanka. To je bio prvi put da su srpske trupe uspele da savladaju osmansku vojsku u otvorenom sukobu, čime su dodatno osnažile borbu za nezavisnost i pokazale da oslobođenje Srbije nije nemoguće.
Možda vas zanima:
NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
Prva velika pobeda srpskih ustanika protiv Osmanskog carstva
Bitka kod Ivankovca, vođena 18. avgusta 1805. godine, predstavlja jednu od ključnih prekretnica Prvog srpskog ustanka. To je bio prvi put da su srpske trupe uspele da savladaju osmansku vojsku u otvorenom sukobu, čime su dodatno osnažile borbu za nezavisnost i pokazale da oslobođenje Srbije nije nemoguće.
Plan Hafiz-paše i pregovori kod Ivankovca
Hafiz-paša je znao da će svaki frontalni napad na srpske šančeve biti težak i krvav. Zato je, pre nego što je naredio juriš, pokušao da pregovorima slomi otpor ustanika. Poslao je svog poverenika Smajil-agu kod vojvode Milenka Stojkovića sa zahtevom da ustanici bez borbe propuste osmansku vojsku ka Beogradu.
Kao mamac, Hafiz-paša je obećao Milenku da će ga, čim se učvrsti u Beogradu, postaviti za vrhovnog srpskog kneza. Milenko je ponudu odbio rečima:
„Što mi se beretom kneštvo obećava, znajte, da ja više volim nad ovim krajem biti srpski komandant, nego knez nad celim pašalukom.“
Pošto mito nije uspelo, usledile su pretnje. Glasnici su mu preneli da pred sobom ima vojsku od više desetina hiljada ljudi, spremnu da ga zbriše sa položaja. Na to je vojvoda uzvratio odlučno:
„Pretnjama me ne uplaši! Udri svom silom! Rđa bio ako ti se uklonio!“
Time su pregovori završeni i obema stranama je postalo jasno da predstoji krvavi sukob.
Prvi dan boja – 18. avgust
Bitka je počela ujutru 18. avgusta 1805. godine. Vodiła se na području tri brda: Ludo polje na Mućavskom brdu, Kraljevo brdo i Vezir-brdo, između kojih se prostirala dolina sa Ivankovačkom rekom.
Ustanici su ranije podigli manji šanac i dva reduta na padinama Ludo polja, dok se veliki šanac nalazio u dolini Ivankovačke reke. Turci su rasporedili glavninu snaga na Kraljevom i Vezir-brdu.
Napad je trajao čitav dan. Glavna turska vojska napadala je sa Vezir-brda, dok su dve pomoćne kolone zaobišle Ivankovac i zaposele sela Supsku i Senje, ali nisu uspele da nanesu veće gubitke. Hafiz-paša je računao da će istovremenim napadima uspeti da potisne ustanike i otvori put ka Beogradu. Međutim, srpski šanci su izdržali prve udare.
Drugi dan boja – 19. avgust
U osvit zore, turska konjica krenula je u novi napad. Šestorica srpskih konjanika izašla su iz šanca na megdan, a borba je trajala dok Osmanlije nisu prišle na domet pušaka. Tada su ustanici ispalili plotun i povukli se na položaje.
Turci su zatim krenuli u žestoke napade. Dok je jedna kolona nasrtala na glavni šanac, druga je pokušavala da ga probije preko reduta. Posada prednjeg reduta, iako hrabra, morala je da se povuče. Osmanlije su potom zauzele i drugi redut, koji je branio junak Kara-Steva iz Prova, pa su svi napadi bili usmereni na veliki šanac.
Položaj ustanika bio je mudro izabran: padine Ludog brda onemogućavale su konjici prodor sa severozapada, korito Ivankovačke reke branilo je istok, a gust šljivik sprečavao napade sa juga. Zahvaljujući tome, ustanici su uspeli da izdrže čak dvadeset osmanskih juriša u jednom danu i odbiju ih sve.
Foto: Rina
Povlačenje Turaka i dolazak Karađorđa
Presudni trenutak nastupio je kada se pročula vest da Karađorđe dolazi sa velikom vojskom. Kako beleži Vuk Karadžić u „Građi za srpsku istoriju“, Osmanlije su od svojih uhoda čule:
„Eto Kara-Đorđija na Moravu sa deset iljada vojske!“
U turskim redovima zavladao je strah:
„Šta ćemo sad? Kad evo ovije nema šaka ljudi, pa se ne dadu, i tolike junake pogubismo oko njih, a kamo li sad, kad stigne Kara-Đorđije s tolikom vojskom! Nego beži!“
Kada je Karađorđe zaista stigao na desnu obalu Velike Morave i uputio se ka Ivankovcu, ustanici su već izvojevali pobedu. On se pridružio Milenku Stojkoviću na položajima iznad Paraćina.
Turci su 20. avgusta pokušali još tri napada, ali su i oni odbijeni. Hafiz-paša je bio primoran da povuče vojsku ka Nišu, ne ispunivši obećanje da će za tri dana „piti vode na Dunavu“. Umesto toga, ostavio je Srbima bogat ratni plen.
Značaj pobede
Bitka kod Ivankovca bila je prekretnica u Prvom srpskom ustanku. To je bila prva pobeda ustanika nad regularnom osmanskom vojskom, a ne samo nad lokalnim dahijama. Pobedа je podigla moral narodu, učvrstila autoritet Karađorđa i pokazala Evropi da Srbija više nije samo pobunjena provincija, već narod u usponu, spreman da se bori za slobodu.
Nasleđe
Na mestu bitke danas se nalazi spomen-kompleks, gde se svake godine održavaju komemoracije i manifestacije. Ivankovac se pamti kao simbol srpskog otpora i trenutak kada je narod jasno pokazao da može da se suprotstavi i pobedi silu Osmanskog carstva.
Mesto gde je kralj Ričard Lavlje Srce vidao rane – mitovi o zakopanom zlatu i misterije bazilike Arača
Smeštena usred banatske ravnice, između Novog Bečeja i Novog Miloševa, Bazilika Arača predstavlja jedan od najtajanstvenijih spomenika srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Njene ruševine i danas plene pažnju, podsećajući na vekove kada su u ravnici Banata preplitane religije, narodi i legende.
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Kad su Crnjanskog smestili u duševnu bolnicu, ležao je go i ljut kao ris jer je još uvek bio živ: Hranu odbijao, a poslednjim rečima rasplakao sve doktore
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
GDE JE SVE POČELO: Tršić, selo Vuka Karadžića i srpske azbuke
Na samo sedam kilometara od Loznice nalazi se Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića, najvećeg reformatora srpskog jezika. Ovo selo danas je jedno od najposećenijih kulturno-istorijskih destinacija u Srbiji i pravo mesto gde istorija oživljava.
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Komentari(0)