Jedan pucanj za besmrtnost - Kako je Stevan Sinđelić na Čegru izabrao smrt umesto predaje
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
Zašto je Niš bio ključan
U to vreme Niš je bio jedno od najvažnijih osmanskih uporišta na Balkanu. Grad je ležao na raskrsnici glavnih puteva – prema Carigradu, Sofiji i Solunu. Njegovo oslobađanje otvorilo bi Srbiji vrata ka jugu i dalo bi ustanku veliki strateški značaj. Zato je napad na Niš bio ključni cilj ustaničkih snaga u proleće 1809. godine.
Srpska vojska je krenula ka Nišu, a cilj je bio da se njegovim zauzimanjem otvori put ka Staroj Srbiji i Kosovu.Vožd je predlagao da se krene celokupnom vojskom na Niš a ostali komandanti su zahtevali napad na četiri fronta kako bi se ustanak proširio i na druge neoslobođene teritorije, što je naposletku i prihvaćeno.
Možda vas zanima:
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Možda vas zanima:
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Možda vas zanima:
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Dolazak ustanika i raspored šančeva
Krajem aprila 1809. godine, srpska vojska od oko 16.000 ljudi stigla je u Nišku krajinu i rasporedila se u okolini sela Kamenica i Matejevac. Podignuto je šest šančeva radi opkoljavanja Niša:
– Na Čegru bio je najveći šanac pod komandom Stevana Sinđelića,
– kod Latinske crkve u Gornjem Matejevcu Petar Dobrnjac i Hajduk Veljko,
– severozapadno od Kamenice Ilija Barjaktarović,
– u samoj Kamenici Miloje Petrović-Trnavac,
– iznad Kamenice Paulj Matejić,
– u Donjem Matejevcu pomoćne bećari Miloja Petrovića.
Već na prvom okupljanju vojvoda, došlo je do žestoke prepirke i svađe.
Sinđelić i Dobranjac su predlagali pošto se vojska odmori i organizuje, što pre udari na nišku Tvrđavu.
Miloje ipak kao komandant odlučuje da se ukopaju i čekaju Rusi. Prvi šančevi se kopaju na vrh planine, severozapadno i jugoistočno od manastira Sveti Jovan. Dolazak Hajduk Veljka i njegovih 2.000 vojnika donosi radost i ohrabrenje. Ali i to ne promeni Milojevu odluku. Osamnaest hiljada srpskih boraca sa zebnjom i nestrpljenjem čekaše odluku nesložnih vojvoda.
Naravno, dolazak Srba blizu Niša bi primećen. Huršid paša, komandant niške Tvrđave i veliko ime u turskoj istoriji nemaše odmah tačne podatke o broju i snazi Srba. Služi se lukavstvom. Odmah po dolasku Srba oko Niša reaguje.
Prve noći od svojih 5000 vojnika iz Tvrđave izvodi neopaženo 2000 na planinu Seličevicu. Sutradan bi se ista ta vojska vraćala u Tvrđavu i stvarala sliku dolaska pojačanja Turcima. Ovo se ponavljalo više puta. Tako do naših vojvoda dopiraše nepotpune informacije o broju Turaka u Tvrđavi.
Srpska namera bila je da blokadom i napadima prisile osmansku posadu u Nišu na predaju. Međutim, među vojvodama nije bilo dovoljno jedinstva – dok je Miloje Petrović predlagao čekanje Rusa, drugi su zahtevali bržu akciju. Nesloga je oslabila ukupnu odbranu.
Taktika Huršid-paše
Osmanski zapovednik Huršid-paša služio se svakakvim lukavstvima. Često je nudio pregovore i odugovlačio, kupujući vreme da mu stignu pojačanja iz Sofije, Jedrena i Soluna. Kada su se njegove snage uvećale na više desetina hiljada, krenuo je u odlučujući napad na srpske položaje.
Levi bok i proboj neprijatelja
Dana 30. maja 1809. godine Osmanlije su svim silama udarile na šanac Petra Dobrnjca u Gornjem Matejevcu, na levom boku srpske linije.Turci su pravili razne diverzije pa su se Dobrnjac i hajduk Veljko razdvojili. Hajduk Veljko je otišao da brani Knjaževac i odbranio ga je.Petar Dobrnjac se povukao jer nije imao dovoljno ljudi ni municije da zadrži nadmoćnog neprijatelja. Time je nastala pukotina na srpskoj liniji i otvoren put ka najisturenijem položaju na Čegru.
Neki istoričari u svojim analizama dodaju i treći razlog – procenu Petra Dobrnjca da bi, ukoliko ostane, njegove čete bile potpuno opkoljene i uništene. Takvo tumačenje objašnjava zašto je odlučio da spase deo snaga povlačenjem, iako je posledica bila kobna za Sinđelićev šanac.
Dan 31. maj – kulminacija na Čegru
U zoru 31. maja počeo je napad na Sinđelićev šanac. Osmanska vojska je pet puta jurišala i svaki put bila odbijena, ali su se rovovi punili mrtvima i napadi su postajali sve žešći. Uveče su Osmanlije probile odbranu i borba se prenela unutar šanca, prsa u prsa.
Kada je video da nema spasa, vojvoda Stevan Sinđelić je sabrao svoje saborce i izgovorio reči: „Braćo, spašavajte se ko hoće i ko može!“
Potom je ispalio metak u barutanu i izazvao strahovitu eksploziju, odnoseći u smrt sebe, svoje borce i veliki broj neprijateljskih vojnika. Time je Čegar postao večni simbol krajnje žrtve.
Pribravši se od eksplozije baruta, nekoliko Turaka među raskomadanim telima Srba i Turaka nađoše telo velikog srpskog vojvode Stevana Sinđelića. Odskoše mu glavu i natakoše na kolac. Zatim je pobednički paši u Tvrđavu odnesoše.
Gubici i posledice
Na Čegru je poginulo oko 3.000 ustanika, dok su osmanski gubici brojani u hiljadama. Srpska vojska povukla se ka Deligradu, a Prvi srpski ustanak izgubio je inicijativu. Huršid-paša je, želeći da zastraši narod, naredio da se od lobanja palih ustanika podigne kula na niškom drumu – čuvena Ćele-kula sa 952 uzidane lobanje, po predanju, nekoliko dana kasnije donesoše glavu Stevana Sinđelića.
Nju malterom zazidaše za vrh kule. Njegova glava beše posle krišom skinuta i čuvana kod jedne niške porodice. Iz razumljivih razloga čuvana je u tajnosti. Kad su za to stvoreni uslovi, njegova lobanja je vraćena. Sada se čuva u staklenoj vitrini pored ostalih glava.
Sećanje i tradicija
Na mestu boja 1927. godine podignut je spomenik u znak sećanja na junake. Svake godine 31. maja na Čegru se održava komemoracija, kada potomci ustanika, istoričari i rodoljubi odaju poštu.
Bitka na Čegru ušla je u narodnu tradiciju kao nadčovečanska borba, primer časti i hrabrosti. Iako vojnički poraz, ona je ostala moralna pobeda – dokaz da je srpski narod bio spreman da se za slobodu bori do poslednjeg daha.
Put u duhovnost koji vodi ka večnosti - Kako žive monasi na Svetoj Gori
Na poluostrvu Atos u severnoj Grčkoj, u Egejskom moru, uzdiže se planina visoka 2.033 metra. Njene strme litice, guste šume i samotni manastiri čine Svetu Goru – jedno od najposebnijih mesta na svetu. Ovaj prostor, koji pravoslavni vernici nazivaju „vrt Presvete Bogorodice“, vekovima je čuvar duhovnosti, umetnosti i vere.
Jedan pucanj za besmrtnost - Kako je Stevan Sinđelić na Čegru izabrao smrt umesto predaje
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
Umro od teškog zapaljenja mozga, a grobari su ostali u čudu kad su podigli kovčeg u kojem je bio Vuk: Dugo se pričalo da nije u njemu bio
O njegov smrti malo se zna, a prema nekim podacima umro je od meningitisa, odnosno zapaljenja mozga
U SRBIJI JE BILO ZABRANJENO ZVATI IH GLASNO: Tajna o vilama sa Radan planine i zašto su se plašile metala i soli
Legende o vilama nisu samo deo bajki; one su bile realnost za naše pretke. Jedno od najčuvenijih mesta gde se verovalo da obitavaju vile je Radan planina, mesto gde su ljudi koristili posebne amajlije i gde se njihovo ime nije smelo izgovarati – glasno, ni slučajno.
MRAČNA TAJNA NAJSTARIJE KAFANE: Zašto su sveštenici protestovali zbog imena i kakav skandal krije "Znak pitanja" (?)
Iza strogih fasada i uglađenih ulica Beograda kriju se mračne priče i zaboravljeni skandali. Jedan od najupečatljivijih urbanih mitova vezan je za najstariju kafanu u gradu – mesto koje je tri puta menjalo ime i koje je svedočilo o jednom krvavom danu.
Komentari(0)