Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Vinograd kao svetinja
Vinograd se u narodnoj svesti doživljavao kao posebno mesto. Verovalo se da u grozdu prebiva sunčeva snaga, a vino se smatralo svetim napitkom. Zbog toga je berba bila obavijena pravilima: prvi ubrani grozd obično je bio posvećen Bogu i ostavljan u vinogradu „da rodi i dogodine“.
Berba kao praznik
Možda vas zanima:
RAZLOZI ZAŠTO TREBA JESTI GROŽĐE: Ima mnogo benefita za organizam
Donosimo vam sve što treba da znate o ovoj moćnoj voćki.
Evo za šta je sve dobro grožđe: Pomaže u prevenciji teških bolesti koje pogađaju najveći broj Srba - važno je
Zrelo grožđe sadrži visoku koncentraciju antioksidativnih pigmenata zdravih za srce, koji mogu imati sposobnost prevencije zgrušavanja krvi. I to nije sve
Možda vas zanima:
RAZLOZI ZAŠTO TREBA JESTI GROŽĐE: Ima mnogo benefita za organizam
Donosimo vam sve što treba da znate o ovoj moćnoj voćki.
Evo za šta je sve dobro grožđe: Pomaže u prevenciji teških bolesti koje pogađaju najveći broj Srba - važno je
Zrelo grožđe sadrži visoku koncentraciju antioksidativnih pigmenata zdravih za srce, koji mogu imati sposobnost prevencije zgrušavanja krvi. I to nije sve
Možda vas zanima:
RAZLOZI ZAŠTO TREBA JESTI GROŽĐE: Ima mnogo benefita za organizam
Donosimo vam sve što treba da znate o ovoj moćnoj voćki.
Evo za šta je sve dobro grožđe: Pomaže u prevenciji teških bolesti koje pogađaju najveći broj Srba - važno je
Zrelo grožđe sadrži visoku koncentraciju antioksidativnih pigmenata zdravih za srce, koji mogu imati sposobnost prevencije zgrušavanja krvi. I to nije sve
U vreme berbe okupljala se cela porodica, komšije i prijatelji. Pesma i šala pratili su rad, a deca su se utrkivala ko će više grozdova staviti u korpu. Često se posle berbe pravila gozba, a domaćin bi vinom nazdravio za rodnu godinu.
Običaji i verovanja
Postojalo je verovanje da u vinograd ne valja ulaziti praznih ruku – donosila se hleba ili jabuka da se prinese zemlji. Takođe, nije bilo dobro psovati ili se svađati u vreme berbe, jer se smatralo da će vino biti „kiselo kao reč“. U nekim krajevima devojke su od prvih grozdova plele vence koje su nosile na glavi, kao znak plodnosti i veselja.
rina
Vino u narodnoj tradiciji
Vino je imalo posebno mesto na trpezi i u običajima. Nalazimo ga u pesmama, poslovicama i ritualima – od slavlja do žalosti. Uz hleb i so, čaša vina bila je simbol gostoprimstva. Berba je bila trenutak kada se narod prisećao da u grozdu nije samo piće, već i deo božanske sile koja povezuje nebo i zemlju.
Jesen u znaku vinograda
Danas se berba grožđa u mnogim mestima pretvara i u prave festivale, poput Grožđebala u Vršcu ili manifestacija u Župi i Negotinskoj Krajini. Ipak, suština je ista kao i pre stotinu godina – berba okuplja ljude, daruje radost i miris jeseni, podsećajući nas da je tradicija uvek živa dok god se prenosi s kolena na koleno.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
Komentari(0)