U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Zmaj u narodnom verovanju
Za razliku od ale, koje su smatrane demonskim bićima što donose grad i nepogode, zmaj je često zamišljan kao zaštitnik – gospodar oblaka i kiše, onaj koji goni ale i čuva polja i vinograde. Zmaj je bio povezan sa olujama i gromovima, ali i sa plodnošću i pravdom. U nekim predanjima javljao se kao božansko biće koje staje u odbranu nemoćnih i dolazi narodu u pomoć kada je to najpotrebnije.
U narodnim verovanjima, zmaj je mogao nastati i od životinja koje dostignu veliku starost – šarana, smuka ili ovna. Kada bi dostigle „zmajevite“ godine, dobijale bi krila i moć, prelazeći iz sveta prirodnog u mitski.
Možda vas zanima:
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Bosiljak u verovanjima Srba: Biljka sreće, zdravlja i blagoslova
Mirisni bosiljak (Ocimum basilicum) vekovima zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Nije to samo začinska biljka iz bašte, već sveta biljka koja se povezivala sa zdravljem, srećom i zaštitom od zlih sila.
Možda vas zanima:
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Bosiljak u verovanjima Srba: Biljka sreće, zdravlja i blagoslova
Mirisni bosiljak (Ocimum basilicum) vekovima zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Nije to samo začinska biljka iz bašte, već sveta biljka koja se povezivala sa zdravljem, srećom i zaštitom od zlih sila.
Možda vas zanima:
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Bosiljak u verovanjima Srba: Biljka sreće, zdravlja i blagoslova
Mirisni bosiljak (Ocimum basilicum) vekovima zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Nije to samo začinska biljka iz bašte, već sveta biljka koja se povezivala sa zdravljem, srećom i zaštitom od zlih sila.
Zmaj kao ljubavni junak
Poseban motiv u predanjima bio je ljubavni zmaj. Verovalo se da zmaj može da se zaljubi u devojku, da joj noću dolazi u obliku vetra kroz dimnjak ili prozor, i da je odnese u svoju pećinu. U nekim pričama žene su rađale decu zmajevima, a ta deca su imala natprirodne sposobnosti. Tako je zmaj bio istovremeno opasan i poželjan – sila prirode, ali i mitski ljubavnik.
Prema raširenom verovanju zmaj jako pohotljiv, verovalo se da su njegove veze sa lepim ženama veoma razgranate i mnogobroje. Kada uđe u kuću, pretvara se u lepog čoveka. Takve bi žene obično bile blede i ispijene, a gubile bi i polni afinitet prema ljudima.“
Protivnici zmaja i aždaje
U epskim pesmama junaci se često bore protiv aždaja, višeglavih čudovišta koja su predstavljala oličenje zla. Pobeda nad aždajom značila je potvrdu herojstva i nadljudske snage. Pojmovi zmaj, aždaja i ala ponekad su se mešali, pa se u ikonografiji i freskama prikazivao „zmaj“ tamo gde je zapravo bila aždaja. Najpoznatiji je motiv Svetog Đorđa kako kopljem ubija aždaju – slika borbe dobra i zla.
Otuda i stihovi iz narodnih pesama:
„Što god ima Srbina junaka, svakoga su odgojile vile, mnogoga su zmajevi rodili.“
Junaci kojima je narod dao ime „zmaj“
Neki istorijski junaci svojim delima zadobili su nadimke „zmajeva“:
- Zmaj Ognjeni Vuk (Vuk Grgurević Branković) – srpski despot i vojvoda u 15. veku, zbog svoje velike hrabrosti i mnogih uspešnih pohoda protiv Turaka ostao upamćen u narodnoj poeziji kao Zmaj Ognjeni Vuk
- Zmaj od Noćaja (Stojan Čupić) – vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, poreklom iz sela Noćaj kod Sremske Mitrovice. U bici na Mišaru 1806. godine Stojan se junački borio. Nakon pobede nad Turcima ganjao je razbijene turske snage, pa je kod Drenovca presreo i pogubio čuvenog Muju Sarajliju.U boju na Crnobarskom salašu pobedio je čuvenog Mehmed-kapetana, pa je Filip Višnjić o tome spevao pesmu u Čupićevu slavu.Proslavio se i u boju na Glavici sa leve strane Drine, gde je spasao Cincar Janka. Kod Bajine Bašte proslavio se izašavši na megdan Begu Zumbuliću. Zbog junaštva i brzine prozvan je u pesmi Zmaj od Noćaja.
- Zmaj od Avale (Vasa Čarapić) – junak iz borbi za oslobođenje Beograda, prozvan „zmajem“ jer je branio Avalu i prilaze Beogradu.
Epski junaci – „zmajevi među ljudima“
U narodnim pesmama i folkloru, mnogi epski junaci nisu imali istorijski nadimak „zmaj“, ali su opisivani kao „zmajeviti“ ili „od zmajevog roda“: Milos Obilić je slavljen kao "zmaj među ljudima, Milan Toplica je u pesmama nazivan Zmaj od Toplice, Marko Kraljević u predanjima nazivan kao "zmajev sin" i borac protiv aždaja
Tako su junaci epskih pesama uzdizani do mitskog nivoa, ravnog natprirodnim bićima.
Red Zmaja i srpski despoti
Zmaj kao simbol ušao je i u istorijsku realnost. Ugarski kralj Žigmund Luksemburški osnovao je 1408. godine Red Zmaja (Societas Draconistarum), elitni viteški red čiji je cilj bio da brani hrišćanstvo od osmanske pretnje, a pored njega i poljski kralj Vladislav II Jagelo, despot Stefan Lazarević i njegov naslednik Đurađ Branković i brojni odabrani velikaši.
Posebno je značajan i član Vlad II Dracul, vladar Vlaške. Nadimak „Dracul“ (Zmaj) dobio je upravo zahvaljujući članstvu u ovom redu. Njegov sin, Vlad III, poznatiji kao Drakula, nazvan je „sin Zmaja“. Simbol Reda Zmaja tako je prešao i u legendu koja je kasnije postala deo svetske književnosti i pop-kulture.
Zmaj se pojavljivao i u heraldici – na grbovima i urezan na grobnicama vladarskih porodica. Tako je ovaj simbol živeo i u umetnosti, ne samo u mitovima i nadimcima.
Zmaj – simbol hrabrosti i tajne
Za Srbe, zmaj je bio i mit i istorija. U bajkama i predanjima bio je gospodar oblaka, strašan zavodnik i protivnik junaka, a u istoriji – nadimak najvećih junaka i znak pripadnosti viteškom redu.
Zmaj je ostao simbol snage, junaštva i večite borbe za slobodu. Kao mitsko biće, nadimak junacima ili znak viteškog reda, zmaj je duboko ukorenjen u srpskoj kulturi i kolektivnom pamćenju.
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Kad su Crnjanskog smestili u duševnu bolnicu, ležao je go i ljut kao ris jer je još uvek bio živ: Hranu odbijao, a poslednjim rečima rasplakao sve doktore
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
GDE JE SVE POČELO: Tršić, selo Vuka Karadžića i srpske azbuke
Na samo sedam kilometara od Loznice nalazi se Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića, najvećeg reformatora srpskog jezika. Ovo selo danas je jedno od najposećenijih kulturno-istorijskih destinacija u Srbiji i pravo mesto gde istorija oživljava.
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Komentari(0)