IAKO VENČANI, ZAVETOVALI SU SE DA ĆE ŽIVETI KAO BRAT I SESTRA: Julijan je mučen i umoren najtežim mukama!
Važan dan za pravoslavne hrišćane
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju datum posvećen Svetim mučenicima Julijanu i Vasilisi, Svetom prepodobnom Georgiju Hozevitu, kao i Svetom Georgiju, episkopu Ohridskom. Datum posvećen pomenutim svecima i pregalnicima u veri Hristovoj pada na prvi dan posle velikog crkvenog praznika Sabora Svetog Jovana Krstitelja, poznatijeg u narodu kao Jovanjdan.
Sveti Mučenici Julijan i Vasilisa
Oboje od plemenitih i bogatih roditelja. Venčani u brak zavetovali su se da će živeti devstveno kao brat i sestra. Razdadu sve svoje imanje sirotinji, a oni se zamonaše, i to Julijan osnuje muški, a Vasilisa ženski manastir. Julijan je imao do deset hiljada monaha, a Vasilisa do hiljadu monahinja.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
Kada nasta ljuto mučenje hrišćana pod Dioklecijanom, Vasilisa Boga moljaše da se nijedna od njenih monahinja ne ustraši od muka i ne odstupi od vere pravoslavne. Usliši Gospod molitvu dostojne sluškinje Svoje i u toku šest meseci uze k Sebi sve monahinje, redom, pa naposletku i njihovu igumaniju Vasilisu.
Pred smrt Vasilisa imala viđenje svojih sestara iz onoga sveta: sve joj se javiše svetle i radosne kao angeli Božji i prizivahu svoju duhovnu majku da im što pre dođe. Julijanov manastir pak bude ognjem sažežen od mučitelja, a Julijan beščovečno mučen i umoren najtežim mukama.
U mukama Gospod ga je bodrio i krepio, te je sve junački izdržao, veru održao, i ime Hristovo proslavio. Zajedno s Julijanom posečeni su: sin i žena mučitelja Markijana; Kelasije i Marionila, koji videvši Julijanovo junaštvo u trpljenju muka, obratiše se i sami u veru Hristovu; dvadeset vojnika rimskih; sedam braće iz toga mesta; prezviter Antonije, i neki Anastasije, koga Julijan u vreme mučenja molitvom vaskrse iz mrtvih.
Svi časno za Hrista postradaše i građani Carstva nebeskoga postadoše oko 313. godine.
Sveti Prepodobni Georgije Hozevit
Podvizavao se u VII veku u porodici Hozevitskoj, na putu iz Jerusalima u Jerihon gde se prvo podvizavao prepodobni Jovan Hozevit. Prepodobni Georgije Hozevit je hrišćanski svetitelj. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 8. januara po crkvenom, a 21. januara po gregorijanskom kalendaru.
Sveti Grigorije, Episkop Ohridski
Blagočestiv učitelj i pastir stada Hristova. Upokojio se 1012. godine. U natpisu jednom u crkvi Svete Sofije u Ohridu naziva se "Grigorijem premudrim". Sveti Grigorije je hrišćanski svetitelj. Bio je episkop ohridski. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 8. januara po crkvenom, a 21. januara po gregorijanskom kalendaru.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Komentari(0)