IAKO VENČANI, ZAVETOVALI SU SE DA ĆE ŽIVETI KAO BRAT I SESTRA: Julijan je mučen i umoren najtežim mukama!
Važan dan za pravoslavne hrišćane
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju datum posvećen Svetim mučenicima Julijanu i Vasilisi, Svetom prepodobnom Georgiju Hozevitu, kao i Svetom Georgiju, episkopu Ohridskom. Datum posvećen pomenutim svecima i pregalnicima u veri Hristovoj pada na prvi dan posle velikog crkvenog praznika Sabora Svetog Jovana Krstitelja, poznatijeg u narodu kao Jovanjdan.
Sveti Mučenici Julijan i Vasilisa
Oboje od plemenitih i bogatih roditelja. Venčani u brak zavetovali su se da će živeti devstveno kao brat i sestra. Razdadu sve svoje imanje sirotinji, a oni se zamonaše, i to Julijan osnuje muški, a Vasilisa ženski manastir. Julijan je imao do deset hiljada monaha, a Vasilisa do hiljadu monahinja.
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Kada nasta ljuto mučenje hrišćana pod Dioklecijanom, Vasilisa Boga moljaše da se nijedna od njenih monahinja ne ustraši od muka i ne odstupi od vere pravoslavne. Usliši Gospod molitvu dostojne sluškinje Svoje i u toku šest meseci uze k Sebi sve monahinje, redom, pa naposletku i njihovu igumaniju Vasilisu.
Pred smrt Vasilisa imala viđenje svojih sestara iz onoga sveta: sve joj se javiše svetle i radosne kao angeli Božji i prizivahu svoju duhovnu majku da im što pre dođe. Julijanov manastir pak bude ognjem sažežen od mučitelja, a Julijan beščovečno mučen i umoren najtežim mukama.
U mukama Gospod ga je bodrio i krepio, te je sve junački izdržao, veru održao, i ime Hristovo proslavio. Zajedno s Julijanom posečeni su: sin i žena mučitelja Markijana; Kelasije i Marionila, koji videvši Julijanovo junaštvo u trpljenju muka, obratiše se i sami u veru Hristovu; dvadeset vojnika rimskih; sedam braće iz toga mesta; prezviter Antonije, i neki Anastasije, koga Julijan u vreme mučenja molitvom vaskrse iz mrtvih.
Svi časno za Hrista postradaše i građani Carstva nebeskoga postadoše oko 313. godine.
Sveti Prepodobni Georgije Hozevit
Podvizavao se u VII veku u porodici Hozevitskoj, na putu iz Jerusalima u Jerihon gde se prvo podvizavao prepodobni Jovan Hozevit. Prepodobni Georgije Hozevit je hrišćanski svetitelj. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 8. januara po crkvenom, a 21. januara po gregorijanskom kalendaru.
Sveti Grigorije, Episkop Ohridski
Blagočestiv učitelj i pastir stada Hristova. Upokojio se 1012. godine. U natpisu jednom u crkvi Svete Sofije u Ohridu naziva se "Grigorijem premudrim". Sveti Grigorije je hrišćanski svetitelj. Bio je episkop ohridski. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 8. januara po crkvenom, a 21. januara po gregorijanskom kalendaru.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Vukašin i Marička bitka: Sudbonosni trenutak srpske srednjovekovne istorije
Kraj 14. veka bio je vreme burnih političkih previranja na Balkanu. U tom vihoru istorije izdigla se figura kralja Vukašina Mrnjavčevića – vojskovođe, vlastele i jednog od ključnih aktera u poslednjim godinama srpske srednjovekovne moći. Njegov uspon, savez sa carem Urošem, sukobi sa vlastelom i tragičan kraj na obalama Marice ostavili su dubok trag na sudbinu srpskog kraljevstva.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Od moćnog cara do slabe krune – car Dušan i Uroš Nejak
Smrt cara Dušana 20. decembra 1355. godine označila je prelomni trenutak u istoriji srpske srednjovekovne države. Na presto je došao njegov jedini sin, Stefan Uroš V, u narodu poznat kao Uroš Nejak. Period njihove smene na vlasti i Uroševe vladavine doneo je velike promene – od vrhunca moći do postepenog slabljenja carstva.
Komentari(0)