Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Kako je počinjao ritual
Sve je počinjalo pripremom kafe u džezvi, od prave, sitno, najčešće ručno mlevene kafe. Služila se u malim, najčešće belim šoljicama, a pila se polako, uz razgovor. Kada bi se popio poslednji gutljaj, domaćica bi onome ko želi da mu se “pogleda” rekla: „Okreni šolju, pa čekaj.“ Šolja bi se okrenula na tacnicu, a talog bi lagano klizio niz zidove. Verovalo se da se talog “slegne” i “posloži” za nekoliko minuta, pa se tada moglo početi sa tumačenjem.
Simboli koji otkrivaju sudbinu
Možda vas zanima:
SVAKI LIST DETELINE KRIJE MOĆNO ZNAČENJE, EVO I KOJA SU: Toliko su JAKA da ćete ih ČUVATI KAO OČI U GLAVI
Ova biljka je puna simbolike
Koliko šolja kafe je previše? Evo kada postaje opasna za zdravlje, ovaj odgovor niste očekivali ni u snovima!
Za mnoge ljude kafa je nezaobilazan deo jutra, ali koliko je previše?
Možda vas zanima:
SVAKI LIST DETELINE KRIJE MOĆNO ZNAČENJE, EVO I KOJA SU: Toliko su JAKA da ćete ih ČUVATI KAO OČI U GLAVI
Ova biljka je puna simbolike
Koliko šolja kafe je previše? Evo kada postaje opasna za zdravlje, ovaj odgovor niste očekivali ni u snovima!
Za mnoge ljude kafa je nezaobilazan deo jutra, ali koliko je previše?
Možda vas zanima:
SVAKI LIST DETELINE KRIJE MOĆNO ZNAČENJE, EVO I KOJA SU: Toliko su JAKA da ćete ih ČUVATI KAO OČI U GLAVI
Ova biljka je puna simbolike
Koliko šolja kafe je previše? Evo kada postaje opasna za zdravlje, ovaj odgovor niste očekivali ni u snovima!
Za mnoge ljude kafa je nezaobilazan deo jutra, ali koliko je previše?
Tumačenje taloga bio je poseban dar. Nije svako znao “gledati”, pa su se u selu ili mahali uvek znale žene koje imaju “oko” za simbole. Krugovi su nagoveštavali putovanje, zmija je značila neprijateljstvo ili prevaru, srce ljubav, ptica dobru vest, a talasasta linija nemirna vremena. Zanimljivo je da su se značenja razlikovala od kraja do kraja, a ponekad i od “gatarke” do “gatarke”.
Shutterstock
Više od sujeverja
Gledanje u šolju nije bilo samo sujeverje. To je bio način da se ljudi povežu, da se progovori o onome o čemu se inače ćuti – o ljubavi, nesuglasicama, planovima. Dok bi “gatarka” pričala šta vidi, domaćica bi dodala svoje mišljenje, a druge žene bi dopunile pričom iz komšiluka. Tako su se, između redova, saznale i najskrivenije novosti.
Običaj koji traje
Iako se danas živi užurbanije i kafa se češće pije na brzinu, gatanje iz šolje i dalje ima svoje mesto. U nekim porodicama se i dalje neguje na okupljanjima, a u gradovima su popularni kafići gde “profesionalne” gatarke nude tumačenje. I dalje važi nepisano pravilo – ono što se pročita iz šolje, ostaje između onoga ko gleda i onoga kome se gleda.
Sećanje koje greje
Za mnoge, gledanje u šolju je uspomena na detinjstvo i miris bakine kuhinje. Na trenutke kada su se svi okupili oko stola, a tišina ispunjena radoznalošću iščekivala reči koje će, makar na tren, otvoriti prozor u budućnost.
Najčešći simboli i njihova značenja u šolji
- Krug – putovanje, promene, nova iskustva
- Zmija – neprijateljstvo, opasnost ili prevara
- Srce – ljubav, nova poznanstva, emotivna radost
- Ptica – vest, poziv, dolazak dragog gosta
- Talasaste linije – nemir, period promena
- Riba – sreća, dobitak, uspeh u poslu
- Krst – prepreka, iskušenje, ali i zaštita
- Cvetni oblik – radost u porodici, proslava
- Čovekova silueta – susret, nova osoba u životu
- Strelica – pravac, odluka, važan izbor
Kako je gatanje iz kafe stiglo u Srbiju
Gatanje iz kafe ima poreklo na Bliskom istoku, gde su se prvi put pojavile navike ispijanja kafe u 15. veku, u Jemenu i Osmanskom carstvu. Iz Istanbula se običaj pijenja kafe, ali i tumačenja taloga, proširio na balkanske gradove, naročito tokom 16. i 17. veka. U to vreme, kafa je bila luksuz i pila se samo u bogatijim kućama i kafanama.
Kako su se navike širile, gatanje iz kafe postalo je omiljeni “dodatak” razgovoru među ženama. U seoskim sredinama, gledanje u šolju brzo je dobilo i elemente narodnog verovanja – tumači su u talogu videli ne samo buduće događaje, već i znakove zaštite ili opasnosti od “zlih sila”.
Do danas, ova veština je zadržala isto osnovno pravilo: samo onaj ko zna da čita simbole može iz šolje “pročitati” priču, a ta priča ostaje poverljiva između gatarke i onoga kome se gleda.
Prošla je pored njega, ispustila maramicu i pogledala ga spremna za flert: Priča o odnosu Nikole Tesle i slavne glumice
Prvi susret čuvenog naučnika i jedne od najlepših Evropljanki tog vremena prepričava se već duže od veka iako namera glumice da zavede Teslu nije uspela...
Prva je umrla mlada, a druga Srbima dala bogatstvo: Dve večne ljubavi Mihajla Pupina bile su njegova najveća podrška
Slavni srpski naučnik skoro četiri decenije je bio udovac, a poslednje decenije njegovog života obeležila je još jedna ljubav, koju je navodno toliko skrivao da su dugo svi mislili da je u pitanju prijateljstvo.
On je bio jugoslovenska zvezda, a imao je neobično zanimanje: Da li znate ko je bio Jovan Bulj? (VIDEO)
Jovan Bulj je voleo svoj posao i tako ga dobro obavljao da je postao zvezda u Beogradu, pa i Jugoslaviji sedamdesetih godina.
Ovako je Džek Nikolson, a ovako Hičkok pričao o večitom gradu: Ovo su najlepši citati o Beogradu!
"Ma kakav Amsterdam, Pariz, Njujork, London, Rim, ma kakav Singapur, Monte Karlo, Delhi...", pevao je Đorđe Marjanović o srpskoj prestonici.
Amajlija koju su nosili ratnici za zaštitu i sreću - Raskovnik, koren tajni sa planina istočne Srbije
Malo koja biljka u srpskom narodnom predanju nosi toliko tajanstvenosti kao raskovnik. U pričama se verovalo da ova travka ima moć da otključa svaku bravu, raskuje verige i otvori zakopano blago. Iako vekovima prisutna u predanju kao mitska, raskovnik zaista postoji u prirodi – najčešće se poistovećuje sa vrstom Laserpitium siler, dok se u pojedinim krajevima spominju i Laser trilobum i Mandragora officinarum.
Komentari(0)