U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Od Pančeva do Minhena i nazad
Rođen 1850. u Pančevu, u porodici pančevačkih Nemaca, doseljenih u Banat u vreme habzburških kolonizacija, mladi Đorđe rastao je u mirisu slada. Otac ga je, videvši koliko ozbiljno shvata porodični posao, poslao u Vajhenstephan, tada najbolju pivarsku školu na svetu, pored Minhena. Tamo je naučio da se pivo ne pravi samo po receptu — nego po osećaju, ritmu i strpljenju.
Kada se vratio u Srbiju, sa sobom je doneo ideje koje su daleko nadmašile granice tadašnje države. Preselio je pivaru iz Pančeva u Beograd, na Savski venac, i podigao zgradu koja je bila više od fabrike — bila je to mala tvrđava industrijske revolucije.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Možda vas zanima:
REZERVAT PRIRODE NADOMAK BEOGRADA Pobegnite od gradske buke u pravi mali raj na Dunavu (FOTO)
Poznata je kao ostatak plavnih šuma koje su nekada dominirale dunavskim adama.
NASLEĐE DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA U ovom manastiru bili su zatočeni patrijarh Gavrilo Dožić i čuveni vladika Nikolaj Velimirović
Manastir se ominje u mnogim ranim dokumentima i pretstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.
Savremenici su ga opisivali kao „Nemca poreklom, ali Srbina srcem“.
Podzemni svet piva
Ispod te pivare, Vajfert je dao da se iskopaju ogromni podzemni lagumi — 70 metara dugi, 32 metra široki, sa 14 hladnih odaja. Tamo su ležale drvene buradi, u tišini i polumraku, dok je pivo sazrevalo na temperaturi koja se nije menjala ni usred najvrelijeg leta.
Radnici su znali da će gazda ponekad sići u lagume, ne da nadgleda, već da zastane i duboko udahne onaj miris koji ga je pratio od detinjstva.
Čovek dve karijere
Pivarstvo je bilo njegovo polazište, ali rudarstvo njegova velika avantura. Prvi rudnici u Kostolcu i Boru, koje je pokrenuo, nisu samo donosili ugalj i bakar — donosili su novo vreme. Hiljade ljudi dobilo je posao, a srpska privreda prvi put dobila ozbiljan industrijski zamah.
Kao guverner Narodne banke Srbije, i kasnije Kraljevine SHS, Vajfert je znao da novac ima smisla samo ako pokreće ljude i ideje. Iako je bio finansijski moćan, njegov kabinet je bio skroman, a stolica radnička, bez ikakvog zlatnog rama.
Srce dobrotvora
Nije imao dece, pa je svoje bogatstvo ulagao u ono što je smatrao „najboljim nasleđem“ — znanje i kulturu. Univerzitetu u Beogradu poklonio je ogromnu kolekciju antičkih novčića, a Narodnom muzeju svoju biblioteku. U Pančevu i Sokobanji podizao je crkve, pomagao bolnice, vatrogasce, sirotišta.
Njegovi savremenici pamtili su ga kao čoveka koji nikad nije odbio molbu za stipendiju i koji se nije libio da sedne za sto sa običnim radnicima, podeli pivo i priču.
Gazda koji hoda sam
Često bi ga viđali kako sam, bez kočija ili automobila, prolazi beogradskim ulicama. „Gazda Đorđe“, govorili su mu radnici kad bi ga sreli, a on bi uz osmeh samo klimnuo i nastavio dalje. Nije voleo titule ni ceremonije — voleo je da vidi kako njegova ulaganja rastu u fabrikama, rudnicima, školama.
Tišina nakon odlaska
Preminuo je 12. januara 1937. u svojoj vili u Beogradu. Sahranjen je u Pančevu, bez pompe koju bi neko njegove reputacije mogao da očekuje. Ali njegov miris hmelja, zvuk parnih mašina i odjek pijuka u rudnicima ostali su deo industrijskog srca Srbije.
I danas, kada u Boru prođeš pored njegovog spomenika, ili u Beogradu pogledaš njegov portret na novčanici od 1.000 dinara, teško je ne pomisliti na čoveka koji je industrijalac bio po profesiji, ali dobrotvor po prirodi.
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Od moćnog cara do slabe krune – car Dušan i Uroš Nejak
Smrt cara Dušana 20. decembra 1355. godine označila je prelomni trenutak u istoriji srpske srednjovekovne države. Na presto je došao njegov jedini sin, Stefan Uroš V, u narodu poznat kao Uroš Nejak. Period njihove smene na vlasti i Uroševe vladavine doneo je velike promene – od vrhunca moći do postepenog slabljenja carstva.
OVA ZGRADA PONOS JE BEOGRADA, IDETE PORED NJE, A NE ZNATE KAKVU KLETVU NOSI! Ona je bila POPRIŠTE krvavog rata Srba
Zgrada je na Studentskom trgu...
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Komentari(0)