Nemac po rođenju, a Srbin po opredeljenju: Kako je Đorđe Vajfert doveo masone u Beograd umesto u Beč, Berlin ili Mihen
Neverovatna priča koja ostavlja bez teksta
Malo je stranaca koji su bili tako privrženi Srbiji kao što je to bio Đorđe Vajfert. Ironično, ovaj Nemac postao je prvi srpski bankar, guverner, vlasnik najveće pivnice u tadašnjoj Srbiji i osnivač čak deset rudnika. Ipak, reč je bila i o istaknutom član masonske lože, a upravo iza ovog Vajfertovog angažovanja ostala je zabeležena i sledeća angedota.
Vajfert je 9. maja 1912. godine uzdignut na 33. stepen i bio je prvi Veliki majstor Velike Lože Srba, Hrvata i Slovenaca – “Jugoslavija”. Naime, jedna od glavih tačaka ovog susreta masona iz celog sveta bila je ideja o izmirenju sa masonima iz Nemačke. Mišljenje većine loža bilo je da germanska braća nisu učinila dovoljno da spreče Prvi svetski rat koji je gurnuo svet u do tada nezapamćenja razaranja i stradanja.
Nemačka delegacija je činila sve da se kongres održi u nekom nemačkom gradu – Beču, Berlinu ili Minhenu, a nikako ne u Beogradu – prestonici države koja je prva napadnuta u ratu.
Pritisak je vršen i na Đorđa Vajferta. Priča kaže da je slavnog industrijalca na jednom od pregovora jedan mlađi brat pitao kako on, rođeni Nemac, poreklom iz donje Austrije, može glasati za Beograd, pre nego za neki nemački grad.
Priča kaže da ga je Vajfert samo pogledao i jednostavno rekao: “Gospodine, ja sam Nemac po rođenju, a Srbin po opredeljenju!”
Kongres je na kraju održan u Beogradu 1926. godine. Imao je moto: “U znak mira”, bio je pod pokroviteljstvom Međunarodne masonske asocijacije i prisustvovali su mu predstavnici bratstva iz 15 evropskih i dve prekomorske države.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)