Nemac po rođenju, a Srbin po opredeljenju: Kako je Đorđe Vajfert doveo masone u Beograd umesto u Beč, Berlin ili Mihen
Neverovatna priča koja ostavlja bez teksta
Malo je stranaca koji su bili tako privrženi Srbiji kao što je to bio Đorđe Vajfert. Ironično, ovaj Nemac postao je prvi srpski bankar, guverner, vlasnik najveće pivnice u tadašnjoj Srbiji i osnivač čak deset rudnika. Ipak, reč je bila i o istaknutom član masonske lože, a upravo iza ovog Vajfertovog angažovanja ostala je zabeležena i sledeća angedota.
Vajfert je 9. maja 1912. godine uzdignut na 33. stepen i bio je prvi Veliki majstor Velike Lože Srba, Hrvata i Slovenaca – “Jugoslavija”. Naime, jedna od glavih tačaka ovog susreta masona iz celog sveta bila je ideja o izmirenju sa masonima iz Nemačke. Mišljenje većine loža bilo je da germanska braća nisu učinila dovoljno da spreče Prvi svetski rat koji je gurnuo svet u do tada nezapamćenja razaranja i stradanja.
Nemačka delegacija je činila sve da se kongres održi u nekom nemačkom gradu – Beču, Berlinu ili Minhenu, a nikako ne u Beogradu – prestonici države koja je prva napadnuta u ratu.
Pritisak je vršen i na Đorđa Vajferta. Priča kaže da je slavnog industrijalca na jednom od pregovora jedan mlađi brat pitao kako on, rođeni Nemac, poreklom iz donje Austrije, može glasati za Beograd, pre nego za neki nemački grad.
Priča kaže da ga je Vajfert samo pogledao i jednostavno rekao: “Gospodine, ja sam Nemac po rođenju, a Srbin po opredeljenju!”
Kongres je na kraju održan u Beogradu 1926. godine. Imao je moto: “U znak mira”, bio je pod pokroviteljstvom Međunarodne masonske asocijacije i prisustvovali su mu predstavnici bratstva iz 15 evropskih i dve prekomorske države.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
"Ne moram ja ništa" Pavle Vuisić je tako odbrusio Titu da je maršal odlučio da ga odmah odvede u sporednu prostoriju, a tamo...
Službe bezbednosti su ga jednom prilikom kidnapovale na reci i u gaćama ga odveli u Beli dvor, a o njegovoj reakciji se i danas priča.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Komentari(0)