Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Jul u srpskom narodnom kalendaru nije samo mesec vreline i zrelosti, već i mesec u kojem dan počinje da se prelama ka jesenjoj tišini. Posebno se pazio dan uoči Petrovdana, 11. jula, jer se verovalo da je to trenutak kada svetlost zastane na kratko, kao da proverava gde će dalje. Ako bi tog dana sunce stalo pravo nad krovom, a u kući vladao mir, govorilo se da će neko primiti odgovor – ali ne kroz reč, već kroz osećaj.
Sunce ne daje znak svakome
U seoskim domaćinstvima, tog dana se nije radilo ništa veliko. Nije se odlazilo na put, nisu se donosile važne odluke, a deci se govorilo da se ne viče „da se sunce ne zadrma“. Verovalo se da u popodnevnim satima, kad sunce stoji visoko, a senke nisu oštre – nešto može da se razjasni.
Taj trenutak je bio poznat kao „prelamanje dana“, kada se svetlost ne kreće, već kao da gleda. Ako si tada sam, ćutiš i misliš na ono što te muči – možeš osetiti pomak u sebi. To nije rešenje, ali jeste znak da više nisi sam sa sobom.
Možda vas zanima:
Sve što treba da znate o Petrovskom postu
Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži.
Dren u srpskoj tradiciji – simbol zdravlja, snage i dugovečnosti
„Zdrav kao dren“ – izreka koju i danas često čujemo potiče iz davnih vremena, kada je ova biljka imala posebno mesto u narodnim običajima. Dren nije bio samo drvo, već znak zdravlja, moći i zaštite.
Možda vas zanima:
Sve što treba da znate o Petrovskom postu
Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži.
Dren u srpskoj tradiciji – simbol zdravlja, snage i dugovečnosti
„Zdrav kao dren“ – izreka koju i danas često čujemo potiče iz davnih vremena, kada je ova biljka imala posebno mesto u narodnim običajima. Dren nije bio samo drvo, već znak zdravlja, moći i zaštite.
Možda vas zanima:
Sve što treba da znate o Petrovskom postu
Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži.
Dren u srpskoj tradiciji – simbol zdravlja, snage i dugovečnosti
„Zdrav kao dren“ – izreka koju i danas često čujemo potiče iz davnih vremena, kada je ova biljka imala posebno mesto u narodnim običajima. Dren nije bio samo drvo, već znak zdravlja, moći i zaštite.
Znak nije događaj – već unutrašnji pomak
Ljudi nisu očekivali da se nešto desi. Očekivali su da nešto u njima klikne. Zato je stariji svet govorio: „Ako ti sunce stane nad kućom, ne izlazi. Ne beži. Samo sedi i gledaj gde si.“
Oni koji su tog dana doživeli tišinu u srcu, često bi narednih dana doneli odluke koje se ne raspravljaju: da se nešto oprosti, da se negde ne ide, da se nešto više ne traži.
Kako su žene „čekale znak“
Žene su tog dana ostajale u kući posle ručka. Nisu šile, nisu spremale, već su sedele u hladu, najčešće same. Govorile su: „Ko treba da mi kaže, naći će način.“ Poneka bi i postavila stolicu na prag, i gledala u svetlost. Ne da vidi – već da oseti da li treba da ustane.
Danas – dan koji prođe pre nego što shvatiš da je bio tu
Možda više ne primećujemo kad svetlost zastane. Možda su nam dani ispunjeni do vrha stvarima koje mislimo da moramo. Ali i dalje, u danima oko Petrovdana, ima trenutaka kada vreme postane sporo, a misli kao da se same slažu.
To su trenuci koje vredi prepoznati. Jer nisu svi odgovori rečenice. Neki dođu kao osećaj – kad sunce stane nad kućom.
DIVIO MU SE CEO BEOGRAD, A SAD JE ZAVRŠIO KAO BESKUĆNIK: "Desi mi se da ne jedem ništa nekoliko dana" (VIDEO)
Nikola Vranić, kojeg često zovu gospodin sa asflata, bavio se više od tri decenije baletom, a onda je spletom okolnosti izgubio sve i od 2017. godine se uglavnom nalazi na ulici.
Smrt jugoslovenskog narodnog heroja i danas je misterija: Tvrdili su da je smaknut jer je pretendovao na Titovo mesto, maršal je samo jednom to komentarisao
Velika ljubav Iva Lole Ribara bila je njegova verenica Sloboda Trajković. Rođena je u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, u godini kada je završen Prvi svetski rat. Njen otac Svetolik, ugledni apotekar, nazvao ju je tako u ime trijumfa slobode.
Kralj koji to nikada nije postao - Od heroja sa Mačkovog kamena do zatvorenika u sopstvenoj zemlji
Princ Đorđe Karađorđević (1887–1972) bio je najstariji sin kralja Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke Petrović-Njegoš. Rođen je posle sestara Jelene (1884–1962) i Milene (1886–1887, umrla kao beba), a pre braće Aleksandra (1888–1934) i Andrije (1890, preminuo kao beba). Kao prvorođeni sin, od rođenja je bio predodređen da nasledi presto, ali je splet karaktera, tragičnih događaja i dvorskih intriga preokrenuo njegovu sudbinu.
Ruske monahinje u fruškogorskom manastiru i poslednji podvig jedne heroine
Na jugozapadnim obroncima Fruške gore, na oko dva kilometra severno od sela Divoš, smestio se manastir Kuveždin. Okružen šumom, baštama i potokom koji protiče pored njegovih zidina, na nadmorskoj visini od oko 150 metara, on je kroz vekove bio i duhovno uporište i simbol istrajnosti. Posvećen je Svetom Savi i Svetom Simeonu Mirotočivom, a njegova prošlost krije burna stradanja i neprekidna vaskrsavanja.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Komentari(0)