DANAS počinje STROGI PETROVSKI POST: Ova DVA PRAVILA treba da ISPOŠTUJE svaki vernik
Petrovski odnosno Apostolski post počinje u ponedeljak 1. jula i trajaće do 11. jula, odnosno do Petrovdana, praznika posvećenom Svetim apostolima Petru i Pavlu.
Petrovski post počinje prvog ponedeljka nakon Duhovske nedelje. Početak Petrovskog posta je pokretan, jer zavisi od Vaskrsa, a kraj je nepokretan i uvek pada 12. jula na gore pomenuti praznik. Tako Apostolski post najkraće može da traje jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica.
Sličan je Božićnom postu, mada nešto blaži.
U toku ovog posta ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi; utorak i četvrtak na ulju; a subota i nedelja na ribi.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
ŠTA ZNAČI BITI HRIŠĆANIN: Otac Predrag o suštini posta
Otac Predrag Popović govorio je o postu, nastojeći da navede vernike da čine dobro ne očekujući da im drugi za isto vrate, već da nastave da šire dobro i ljubav onima kojima je to potrebno.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
ŠTA ZNAČI BITI HRIŠĆANIN: Otac Predrag o suštini posta
Otac Predrag Popović govorio je o postu, nastojeći da navede vernike da čine dobro ne očekujući da im drugi za isto vrate, već da nastave da šire dobro i ljubav onima kojima je to potrebno.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
ŠTA ZNAČI BITI HRIŠĆANIN: Otac Predrag o suštini posta
Otac Predrag Popović govorio je o postu, nastojeći da navede vernike da čine dobro ne očekujući da im drugi za isto vrate, već da nastave da šire dobro i ljubav onima kojima je to potrebno.
Kao i za vreme trajanja svakog posta ne jedu se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste “na vodi”. Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja.
Na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje. Ove godine Petrovdan pada na petak.
Svrha posta, kako kažu pravila vere, ne može da se postigne samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i uzdržavanjem od loših misli, reči i dela.
Pravila ovog posta nalažu da se ponedeljkom, sredom i petkom posti isključivo na vodi, utorkom i četvrtok se može jesti ulje i piti vino, dok se riba može jesti samo subotom i nedeljom kada je takođe dozvoljena konzumacija ulja i vina.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, tada je dozvoljen post na ribi, a ako padne u sredu i petak dozvoljen je post na ulju. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, dozvoljeni su ulje, vino i riba.
Ovaj post ustanovljen je na osnovu uspomene na apostole koji su posle Silaska Svetoga Duha, a pre odlaska na propoved Sv. Jevanđelja, postili.
Praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu smatra se kalendarskom granicom u godini jer posle njega nastupaju promene u prirodi, približava se jesen.
U narodu je zastupljen običaj paljenja lila, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, a simbolišu vremena progona hrišćana, koje su vezivani za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. NJihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
Komentari(0)