Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Razboj u srpskom domu
Razboj je bio i alat i nasleđe. Pravljao se od drveta, često od hrasta ili bukve, i bio dovoljno velik da zauzme čitav kutak sobe. Domaćice su ga dobijale kao deo miraza, a na njemu su tkale ne samo za svoju porodicu, već i za posebne prilike – svadbe, praznike, ili kao poklon rodbini.
Simbolika šara
Možda vas zanima:
VEKOVNA UMEĆA I VEŠTE RUKE NARODNE Pre doba masovne proizvodnje dobara ovi zanati su služili našim precima (FOTO/VIDEO)
U Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu pred posetiocima majstori iz naroda pravili su zemljano posuđe, korpe od pruća, pletene džempere od vune, stara jela i pića
VERUJUĆI NAROD LIJE "SVETSKA" ZVONA Nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije (FOTO/VIDEO)
Veličanstveno carsko zvono stiglo je u kruševački Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga.
Možda vas zanima:
VEKOVNA UMEĆA I VEŠTE RUKE NARODNE Pre doba masovne proizvodnje dobara ovi zanati su služili našim precima (FOTO/VIDEO)
U Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu pred posetiocima majstori iz naroda pravili su zemljano posuđe, korpe od pruća, pletene džempere od vune, stara jela i pića
VERUJUĆI NAROD LIJE "SVETSKA" ZVONA Nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije (FOTO/VIDEO)
Veličanstveno carsko zvono stiglo je u kruševački Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga.
Možda vas zanima:
VEKOVNA UMEĆA I VEŠTE RUKE NARODNE Pre doba masovne proizvodnje dobara ovi zanati su služili našim precima (FOTO/VIDEO)
U Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu pred posetiocima majstori iz naroda pravili su zemljano posuđe, korpe od pruća, pletene džempere od vune, stara jela i pića
VERUJUĆI NAROD LIJE "SVETSKA" ZVONA Nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije (FOTO/VIDEO)
Veličanstveno carsko zvono stiglo je u kruševački Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga.
Šare na tkaninama nisu bile samo ukras. Geometrijski motivi, cvetni ornamenti ili simboli ptica i zvezda nosili su poruke – o ljubavi, plodnosti, zaštiti doma. U nekim krajevima, devojke su u tkaninu utkivale svoj “potpis” kroz boju ili poseban detalj, da bi se znalo čije su ruke stvorile delo.
Shutterstock
Upotreba tkanina
Na razboju su nastajali ćilimi koji su prekrivali podove i zidove, ponjave koje su grejale postelju, vreće za žito, torbe, pa i odeća. Tkanina je bila dragocenost – pravljena da traje godinama, često od vune ovaca iz domaćeg stada ili lana iz vlastitog polja.
Ritual i strpljenje
Tkanje je zahtevalo strpljenje i preciznost. Danima se pripremala osnova, a zatim se nit po nit provlačila kroz razboj. Ritam je bio tih, gotovo meditativan. Za mnoge žene, to je bio trenutak mira, ali i vreme kada su uz rad mogle da razgovaraju sa drugim članicama porodice ili komšinicama.
Razboj danas
Danas se tkački razboj ređe može videti u domaćinstvima, ali se čuva u etno-muzejima i rukotvornim radionicama. Neki mladi majstori i dalje uče ovu veštinu, oživljavajući motive iz starih ćilima i unoseći ih u moderne enterijere. Iako više nije svakodnevna potreba, razboj ostaje simbol topline doma i veštine naših predaka.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(0)