VERUJUĆI NAROD LIJE "SVETSKA" ZVONA Nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije (FOTO/VIDEO)
Veličanstveno carsko zvono stiglo je u kruševački Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga.
Verujući narod sa oduševljenjem je dočekao ovo carsko zvono teško preko 13 tona i koje se čuje u rasponu od 50 kilometara. Da i Srbija ima svoj ponos najbolje dokazuje porodica Kremenović iz sela Belosavci pored Topole. To je jedino mesto u čitavom regionu na kom se već duže od dve decenije liju zvona, a do sada je iz te radionice izašlo preko 2000 zvona, a njihov zvuk čuje se na svim kontinentima.
„Zvona iz Topole zvone u Australiji, Americi, Švajcarskoj, Rusiji, čak i u Izraelu, ali se čuju i kroz celu Srbiju. Izlivali smo i zvona za skoro sve manastire na Kosovu i Metohiju. Posebna je čast kad možemo bar na neki način doprineti očuvanju svetinja“, rekao je Nemanja Kremenović vlasnik zvonare iz Belosavaca.
Iako je tehnologija napredovala zvona se rade na tradicionalan način, isto kao i pre 100 godina – u pesku, a sušenje se obavlja uz pomoć drva i ćumura. Majstori za zvona iz Topole kažu da nema razlike između pravoslavnog i katoličkog zvona i da je ono što ih određuje i razlikuje upravo zvuk.
Možda vas zanima:
Organizovana akcija čišćenja groblja i pojavile se samo tri žene - bravo za ove dame: Marijana, Slađana i Bojana uprkos kiši nisu odustale, same skupile smeće u 22 džaka
Razbacan otpad tamo gde mu mesto nije još uvek je česta slika širom Srbije, i to zahvaljujući pojedinicima koji uprkos svim apelima još uvek nemaju razvijenu ekološku svest. Nasuprot onima koji bacaju i zagađuju, na svu sreću ima i onih kojima je čista životna sredina jedan od prioriteta.
Prvi put u istoriji; Na čelo opštine Topola nakon ostavke Radojkovića postavljena je žena, učiteljica Jasna Vuković spremna da prihvati izazov
Na drugoj vanrednoj sednici Skupštine opštine Topola konstatovana je ostavka predsednika Vladimira Radojkovića, a po prvi put u istoriji na čelo opštine izabrana je žena. U pitanju je Jasna Vuković, prosvetna radnica i članica Srpske napredne stranke. Ona je na tajnom glasanju dobila podršku 23 odbornika, 12 je bilo protiv, dok šestoro odbornika nije glasalo.
Možda vas zanima:
Organizovana akcija čišćenja groblja i pojavile se samo tri žene - bravo za ove dame: Marijana, Slađana i Bojana uprkos kiši nisu odustale, same skupile smeće u 22 džaka
Razbacan otpad tamo gde mu mesto nije još uvek je česta slika širom Srbije, i to zahvaljujući pojedinicima koji uprkos svim apelima još uvek nemaju razvijenu ekološku svest. Nasuprot onima koji bacaju i zagađuju, na svu sreću ima i onih kojima je čista životna sredina jedan od prioriteta.
Prvi put u istoriji; Na čelo opštine Topola nakon ostavke Radojkovića postavljena je žena, učiteljica Jasna Vuković spremna da prihvati izazov
Na drugoj vanrednoj sednici Skupštine opštine Topola konstatovana je ostavka predsednika Vladimira Radojkovića, a po prvi put u istoriji na čelo opštine izabrana je žena. U pitanju je Jasna Vuković, prosvetna radnica i članica Srpske napredne stranke. Ona je na tajnom glasanju dobila podršku 23 odbornika, 12 je bilo protiv, dok šestoro odbornika nije glasalo.
Možda vas zanima:
Organizovana akcija čišćenja groblja i pojavile se samo tri žene - bravo za ove dame: Marijana, Slađana i Bojana uprkos kiši nisu odustale, same skupile smeće u 22 džaka
Razbacan otpad tamo gde mu mesto nije još uvek je česta slika širom Srbije, i to zahvaljujući pojedinicima koji uprkos svim apelima još uvek nemaju razvijenu ekološku svest. Nasuprot onima koji bacaju i zagađuju, na svu sreću ima i onih kojima je čista životna sredina jedan od prioriteta.
Prvi put u istoriji; Na čelo opštine Topola nakon ostavke Radojkovića postavljena je žena, učiteljica Jasna Vuković spremna da prihvati izazov
Na drugoj vanrednoj sednici Skupštine opštine Topola konstatovana je ostavka predsednika Vladimira Radojkovića, a po prvi put u istoriji na čelo opštine izabrana je žena. U pitanju je Jasna Vuković, prosvetna radnica i članica Srpske napredne stranke. Ona je na tajnom glasanju dobila podršku 23 odbornika, 12 je bilo protiv, dok šestoro odbornika nije glasalo.
„Kada vidimo zvono koje je često išarano, izgravirano urađeni fenomenalni ručni radovi, ali to mu oduzima dosta od zvuka. Najbolji zvuk se postiže kad je zvono od bronze ispolirano do visokog sjaja bez detalja na sebi“, otkriva Nemanja.
Osim zvona u livnici Kremenovića proizode se i horosi i polijeleji, a svaki od njih ima svoju priču, jer dva horosa nikad nisu ista.
„Ako uđemo u crkvu i vidimo neko obeležje, trudimo se to isto ugradimo u polijelej kako bi on bio specifačan, poseban i namenjen samo toj crkvi“, ističe ovaj majstor iz Topole.
Livarstvo je poprilično zaboravljeno zato svako ko odluči ovim da se bavi, kako kaže Nemanja, imao bi posla jer je je ovaj stari zanat – zlata vredan. Pored spretnih ruku neophodno je imati i umetnički duh. Željko Ivanović koji lije zvona duže od dve decenije kaže da se poseban osećaj kad kroz Topolu čuje zvuk crkvenog zvona i zna da je ono njegovih ruku delo.
„Mladi se retko odlučuju za ovaj zanat, ali trebalo bi da znaju da posao nije težak i da ima posebnu draž“, kaže Željko.
Stručnjaci kažu da nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije kao što to čine crkvena zvona, ona takođe označavajui božansko prisustvo, pa zbog toga majstori koji ih proizvode imaju veliku odgovornost, a u livnici kod Kremenovića izgleda da to odlično znaju.
Izvor: RINA
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)