VERUJUĆI NAROD LIJE "SVETSKA" ZVONA Nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije (FOTO/VIDEO)
Veličanstveno carsko zvono stiglo je u kruševački Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga.
Verujući narod sa oduševljenjem je dočekao ovo carsko zvono teško preko 13 tona i koje se čuje u rasponu od 50 kilometara. Da i Srbija ima svoj ponos najbolje dokazuje porodica Kremenović iz sela Belosavci pored Topole. To je jedino mesto u čitavom regionu na kom se već duže od dve decenije liju zvona, a do sada je iz te radionice izašlo preko 2000 zvona, a njihov zvuk čuje se na svim kontinentima.
„Zvona iz Topole zvone u Australiji, Americi, Švajcarskoj, Rusiji, čak i u Izraelu, ali se čuju i kroz celu Srbiju. Izlivali smo i zvona za skoro sve manastire na Kosovu i Metohiju. Posebna je čast kad možemo bar na neki način doprineti očuvanju svetinja“, rekao je Nemanja Kremenović vlasnik zvonare iz Belosavaca.
Iako je tehnologija napredovala zvona se rade na tradicionalan način, isto kao i pre 100 godina – u pesku, a sušenje se obavlja uz pomoć drva i ćumura. Majstori za zvona iz Topole kažu da nema razlike između pravoslavnog i katoličkog zvona i da je ono što ih određuje i razlikuje upravo zvuk.
Možda vas zanima:
OVOG NEMA U UDŽBENICIMA: Tu se oženio vožd Karađorđe, a srpska vojska pričestila! Ova crkva čuva velike tajne srpske istorije FOTO
Iako danas potpuno oronula, crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič pored Topole, mesto je od velikog značaja za srpsku istoriju.
Organizovana akcija čišćenja groblja i pojavile se samo tri žene - bravo za ove dame: Marijana, Slađana i Bojana uprkos kiši nisu odustale, same skupile smeće u 22 džaka
Razbacan otpad tamo gde mu mesto nije još uvek je česta slika širom Srbije, i to zahvaljujući pojedinicima koji uprkos svim apelima još uvek nemaju razvijenu ekološku svest. Nasuprot onima koji bacaju i zagađuju, na svu sreću ima i onih kojima je čista životna sredina jedan od prioriteta.
Možda vas zanima:
OVOG NEMA U UDŽBENICIMA: Tu se oženio vožd Karađorđe, a srpska vojska pričestila! Ova crkva čuva velike tajne srpske istorije FOTO
Iako danas potpuno oronula, crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič pored Topole, mesto je od velikog značaja za srpsku istoriju.
Organizovana akcija čišćenja groblja i pojavile se samo tri žene - bravo za ove dame: Marijana, Slađana i Bojana uprkos kiši nisu odustale, same skupile smeće u 22 džaka
Razbacan otpad tamo gde mu mesto nije još uvek je česta slika širom Srbije, i to zahvaljujući pojedinicima koji uprkos svim apelima još uvek nemaju razvijenu ekološku svest. Nasuprot onima koji bacaju i zagađuju, na svu sreću ima i onih kojima je čista životna sredina jedan od prioriteta.
Možda vas zanima:
OVOG NEMA U UDŽBENICIMA: Tu se oženio vožd Karađorđe, a srpska vojska pričestila! Ova crkva čuva velike tajne srpske istorije FOTO
Iako danas potpuno oronula, crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič pored Topole, mesto je od velikog značaja za srpsku istoriju.
Organizovana akcija čišćenja groblja i pojavile se samo tri žene - bravo za ove dame: Marijana, Slađana i Bojana uprkos kiši nisu odustale, same skupile smeće u 22 džaka
Razbacan otpad tamo gde mu mesto nije još uvek je česta slika širom Srbije, i to zahvaljujući pojedinicima koji uprkos svim apelima još uvek nemaju razvijenu ekološku svest. Nasuprot onima koji bacaju i zagađuju, na svu sreću ima i onih kojima je čista životna sredina jedan od prioriteta.
„Kada vidimo zvono koje je često išarano, izgravirano urađeni fenomenalni ručni radovi, ali to mu oduzima dosta od zvuka. Najbolji zvuk se postiže kad je zvono od bronze ispolirano do visokog sjaja bez detalja na sebi“, otkriva Nemanja.
Osim zvona u livnici Kremenovića proizode se i horosi i polijeleji, a svaki od njih ima svoju priču, jer dva horosa nikad nisu ista.
„Ako uđemo u crkvu i vidimo neko obeležje, trudimo se to isto ugradimo u polijelej kako bi on bio specifačan, poseban i namenjen samo toj crkvi“, ističe ovaj majstor iz Topole.
Livarstvo je poprilično zaboravljeno zato svako ko odluči ovim da se bavi, kako kaže Nemanja, imao bi posla jer je je ovaj stari zanat – zlata vredan. Pored spretnih ruku neophodno je imati i umetnički duh. Željko Ivanović koji lije zvona duže od dve decenije kaže da se poseban osećaj kad kroz Topolu čuje zvuk crkvenog zvona i zna da je ono njegovih ruku delo.
„Mladi se retko odlučuju za ovaj zanat, ali trebalo bi da znaju da posao nije težak i da ima posebnu draž“, kaže Željko.
Stručnjaci kažu da nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije kao što to čine crkvena zvona, ona takođe označavajui božansko prisustvo, pa zbog toga majstori koji ih proizvode imaju veliku odgovornost, a u livnici kod Kremenovića izgleda da to odlično znaju.
Izvor: RINA
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)