VEKOVNA UMEĆA I VEŠTE RUKE NARODNE Pre doba masovne proizvodnje dobara ovi zanati su služili našim precima (FOTO/VIDEO)
U Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu pred posetiocima majstori iz naroda pravili su zemljano posuđe, korpe od pruća, pletene džempere od vune, stara jela i pića
Prirodni materijali, vekovna umeća i vešte ruke udruženi imaju moć da stvore upotrebne vrednosti, korisne i dugovečne, kakve su stolećima, pre ovog doba masovne proizvodnje dobara, služile našim precima.
Ali nestaju ti lepi narodni poslovi, koji su činom izrade donosili zadovoljstvo majstoru, a radost korisniku napravljenog. Nepovratno uzmiču pred naletom plastike, veštačkog, nezdravog. Još samo ponegde mogu se sresti ručnim radom oblikovani darovi prirode. Kao što je bilo nedavno u Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu, čuvaru narodne tradicije.
Printscreen/Youtube/RTS
Izvorno nasleđe
Ovde je izvorno nasleđe prikazano u okviru centralnog obeležavanja manifestacije „Dani evropske baštine” u Srbiji.
Možda vas zanima:
Neotkriveni biseri Srbije: Mesta koja još uvek čekaju vašu posetu
Skriveni kutci Srbije koje nećete naći u vodičima – od manastira u šumama do malih sela s neverovatnim pričama.
Možda vas zanima:
Neotkriveni biseri Srbije: Mesta koja još uvek čekaju vašu posetu
Skriveni kutci Srbije koje nećete naći u vodičima – od manastira u šumama do malih sela s neverovatnim pričama.
Možda vas zanima:
Neotkriveni biseri Srbije: Mesta koja još uvek čekaju vašu posetu
Skriveni kutci Srbije koje nećete naći u vodičima – od manastira u šumama do malih sela s neverovatnim pričama.
Vešte ruke majstora iz naroda pravile su pred posetiocima zemljano posuđe, korpe od pruća, pletene džempere od vune, stara jela i pića. Okretalo se ručno kolo na kome je oblikovan lonac iz Zlakuse, dok je od vrbovog pruća nastajala lepa i korisna korpa. Pletilje iz Sirogojna preslicom su prele vunu i potom od nje plele džempere, a domaćica u narodnoj nošnji (koju je sama sašila) zavijala je u biljne listove prastari šljivani kolač.
Printscreen/Youtube/RTS
– Za dobar zemljani lonac važan je pravi materijal, zatim da je pravljen na ručnom kolu i dobro ispečen, na oko 750 stepeni. Mi u Zlakusi, gde se ovaj zanat vekovima prenosi sa starijih na mlađe, posuđe pravimo od mešavine gline iz sela Vranjani i kamena kalcita iz Rupeljeva. Izvorni način rada smo sačuvali, zanat ima geografsku zaštitu, a upisan je i na listu Uneska. Proizvodi nam se uvek dobro prodaju na tržištu, jer se zna koliko je hrana ukusna i zdrava kad se polako sprema u zemljanoj posudi. Ali mi, izvorni proizvođači iz Zlakuse, nismo zaštićeni od onih što kraj magistrala prodaju nekakve kopije koje nazivaju zlakuskim, mada s našim selom i zanatom to nema veze – priča majstor Milojko Nikitović dok oblikuje lonac na ručnom kolu. Ujedno hvali Muzej „Staro selo” što obavlja prezentacije zlakuskog lončarstva i obuku zainteresovanih posetilaca za ovaj zanat.
Tik uz lončara, ovde je svoj posao strpljivo radio majstor korpar. To je Milan Pavić iz užičkog sela Gorjani, koji jedini ručno plete korpe u ovom delu Srbije. Od pruća vrbe, kao u davna vremena.
Printscreen/Youtube/TVLavplus
– Ovo je vrba rakita, koja raste u mom imanju pored vode u Gorjanima. S njenog pruća ne ljuštim koru, tako korpa neće biti oštećena ni kad pokisne, ovako je čvršća i duže traje. Prvo letvicama (zvanim vitke) od belog graba napravim osnovu, pa oko nje ručno pletem pruće. Ko zna ovo da radi brzo mu ide posao. Kad imam materijala, mogu dnevno pet korpi raznih veličina da napravim. Ima i sada kupaca koji ih naručuju, vole staro i prirodno. Recimo, na vrhu zlatiborske gondole na Torniku stranci rado kupuju moje korpe. Naši ljudi, uz korpe, sve više traže prućem opletene staklene balone za rakiju, za veselja i zdravice. Prodaja ide i zarade ima, ali mlađi ovo neće da rade, mada bi mogli lepo da žive od pravljenja korpi – kazuje Milan.
Iskusne pletilje
Dok dve iskusne pletilje pred posetiocima „Starog sela” predenjem i pletenjem vunu pretvaraju u lepe odevne predmete, naspram njih je svoja umeća prikazala svestrana Milka Savić iz ariljskog sela Mirosaljci. Ona i njen suprug Rade uspešno se bave starim zanatima i seoskim turizmom, što su i televizijske emisije prikazivale. Ovde su izložili narodne nošnje, vezene košulje i narodne kape koje sami šiju, domaće rakije, slatka i razne druge đakonije po kućnoj recepturi. Posebnu pažnju privuklo je Milkino pravljenje davnašnjeg kolača od šljiva, takozvanog šljivanog kolača.
Printscreen/Youtube/AgroTvSrbija
– Naši stari su ga od davnina pravili, da se nečim zaslade. Kuva se pekmez od šljiva do određene gustine, pa doda malo projinog brašna i prokuva. Zatim razlije na biljnu lisku (kupusnu, vinovu, kupinovu), pa se to posle dugo suši na suncu ili promaji, po mesec dana. Mi šljivani kolač sada pravimo za nas i goste, a pakujemo ga i za prodaju. S tim što kolaču dodajemo malo oraha i lešnika, sušimo ga u sušari, pa modlom oblikujemo. Prodajemo ga u našem kraju i za njega vlada interesovanje, jer je to prirodan i zdrav kolač, bez aditiva, koji može da traje – objašnjava Milka Savić.
Zlakusko lončarstvo sada i u knjizi
Uz prikazivanje zanatskih veština u Muzeju „Staro selo” ovde je predstavljena upravo objavljena knjiga „Zlakusko lončarstvo – nematerijalno kulturno nasleđe čovečanstva”, u izdanju Etnografskog muzeja u Beogradu (na srpskom i engleskom), plod višedecenijskih istraživanja autorke dr Biljane Đorđević iz Narodnog muzeja Srbije. Reč je o prvoj knjizi iz edicije Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije (objavljena je i još jedna: „Ražanjsko crepuljarstvo” iste autorke).
– Dobra glina i odgovarajuća tehnika omogućili su da zanat Zlakuse opstane i u ovom vremenu – kazala je Biljana u „Starom selu”.
Kako doći od Beograda do Muzeja "Staro selo" u Sirogojnu, pogledajte na sledećoj mapi:
Izvor: politika
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Guča – festival trube koji svake godine okuplja ceo svet
Najveći trubački spektakl Balkana gde muzika, tradicija i veselje ne prestaju
Nisu samo maline - i zlatiborska pršuta je pravi srpski brend: Ovo selo je prestonica suvomesnatih proizvoda, još jedna čuvena "Pršutijada" zakazana u Mačkatu
Ovogodišnja čuvena i tradicionalna Pršutijada u zlatiborskom selu Mačkat biće održana od 14. do 16. februara u porti crkve Svetog Proroka Ilije . Zlatiborska Pršutijada datira od 2001. godine kada je u crkvenom domu u Mačkatu održana izložba na prvom Sajmu užičke pršute kako je tada manifestacija nazvana, da bi kasnije dobila sadašnji popularni naziv.
Sjajna slika iz srpskog sela: Nakon tri decenije u Žaočane stiglo lutkarsko pozorište, mališani oduševljeni pričom o pravoslavlju
U čačanskom selu Žaočani, meštanke su se udružile iz tri podjelička sela i osnovale Udruženje „Ljubav na seoski način", a u seoskom Domu kulture uz podršku Centra za negovanje tradicije organizovano je lutkarsko pozorište na kome su nastupali glumci iz Kragujevca.
Pokažite da ste hrabri, odani veri i tradiciji: Počele prijave za plivanje na Bogojavljenje u Čačku, manifestacija započinje prazničnom liturgijom i litijama
U susret velikom pravoslavnom prazniku Bogojavljenju u nedelju 19. januara u Čačku biće održano tradicionalno plivanje za zaleđeni Bogojavljenski krst.
Ovo je najbolja turistička manifestacija u Srbiji ove godine: Drinska regata okitila se laskavim priznanjem, desetine hiljada posetilaca dođe u Bajinu Baštu samo zbog nje
Bajinobaštanska „30. Drinska regata” proglašena je za zvanično najbolju turističku manifestaciju u Srbiji za 2024. godinu u tradicionalnom izboru koji pri kraju svake godine organizuje Turistička organizacija Srbije. „Turistički cvet”, najprestižniju turističku nagradu, bajinobaštanski karneval na vodi dobio je po drugi put za 39. godina koliko se ova nagrada dodeljuje najboljima u turizmu.
Komentari(0)