TUŽNA PRIČA IZ ŽIVOTA SRPSKOG PISCA Ljubav prema jednoj ženi ostavila je dubok trag na njegovom srcu!
U Pirotu je proveo dve godine i za vreme svog boravka zaljubio se u ženu koja je imala veliki uticaj na njegov dalji emotivni put.
Pisac Stevan Sremac radio je kao profesor u Pirotu u pirotskoj gimnaziji od avgusta 1881. do kraja leta 1883. godine gde je predavao srpski jezik, srpsku istoriju i geografiju.
— U Pirot je prispeo sa 26 godina. Ovde je Sremac napisao prvu pripovetku ("Rastko"), ovde je bio politički aktivan kao liberal, ovde je doživeo prvi ljubavni zanos. Ovo poslednje, međutim, mora da se primi sa određenom rezervom - kaže profesor književnosti i stručni saradnik Narodne biblioteke u Pirotu Momčilo Antić.
Možda vas zanima:
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Možda vas zanima:
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Možda vas zanima:
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Za ovaj njegov period života vezuju se dve stvari, a to je da je napisao svoju prvu pripovetku "Rastko", ali i da je bio zaljubljen u Piroćanku Jelenu, koja je bila ćerka pirotskog popa Pantelije Pančića. Međutim, ako je suditi po nekim istorijskim iskazima, on je ostao neženja jer je u jednom članku u "Srpskoj zastavi", popa opisao kao čoveka koji je uticajan, ali i da "pali i žari u Pirotu".
— U Pirotu žare i pale tri Pante, među kojima se jedan u svemu razlikuje samo po tome što se zvanično potpisuje sa Pantelija - napisao je tada Sremac kritikujući rad mesnih vlasti.
Pantelija zbog tog članka se ozbiljno naljutio na Sremca i nije želeo ni da čuje za njega, iako je u njihovu kuću pre toga često navraćao.
— Svedočanstva o piščevoj ljubavi prema Jeleni Pančić zasnovana su samo na njenim iskazima datim učitelju Ćiri Rančiću onda kada je ona imala 70 godina života - kazao je profesor književnosti Momčilo Knežević.
Pisac Dragoljub Vlatković takođe je naveo da je prvi ljubavni zanos Stevan Sremac imao upravo u Pirotu. Kaže da Sremec nije pričao često o svom ljubavnom životu, ali se zna je kada se preseilo za Niš, Jelena je ostala i bila nesrećna u braku sa drugim čovekom.
Ona je živela sa Josifom Kostićem koji je bio ekonom bolnice i privrženik Naprednjačke stranke. On je kasnije tokom života sa Jelenom počeo da pije i prodao je svu imovinu koju su imali. Živeli su samo od plate koju je ona primala kao babica.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO
Da li bi žene trebalo da nose maramu kada idu u crkvu?
Dao je odgovor na pitanje koje mnoge muči.
PORODIČNO ZNAMENJE: Kako su nastala srpska prezimena?
Procenjuje se da se nekih dve trećine srpskih prezimena završava na -ić. Razlike u prezimenima između Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva, nastala su uglavnom pod uticajem različitih istorijskih iskustava, u skladu sa narodnom tradicijom, dok su druge formirale strane vlasti.
LJUBAV KOJA JE POTRESLA SRBIJU Rodoskrvni odnos Mihaila Obrenovića i 25 godina mlađe Katarine, venčanje veka koje nikad nije održano
Kako je knez Mihailo želeo da oženi svoju rođaku Katarinu
Tajna blagajna Miloša Obrenovića: Gde je nestalo bogatstvo srpskog kneza
Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka, upamćen je kao neumorni diplomata, mudar vladar, ali i čovek koji je umeo da gomila bogatstvo. Toliko da su ga savremenici nazivali „najbogatijim Srbinom svog vremena“. Međutim, ono što najviše intrigira jesu priče o njegovim tajnim blagajnama i skrivenom zlatu.
Od prvog grozda do čaše vina: Jesenji vinogradarski običaji
Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Komentari(0)