Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Branko Radičević, pesnik čije stihove danas učimo napamet, u mladosti je proživeo ljubavnu priču koja je ostala bez srećnog završetka. Njegova osećanja prema Milici Stojadinović Srpkinji, talentovanoj pesnikinji iz Vrdnika, ostala su jednostrana – ali su iznedrila jedno od najlepših ljubavnih pisama u našoj književnosti.
Susret dvoje pesnika
Branko i Milica upoznali su se u vreme kada je srpska književnost bila još mlada, a pesnici su se okupljali po salonima i književnim večerima. Milica je bila lepa, obrazovana i nezavisna, što je Branka odmah privuklo. Njihovo prijateljstvo se brzo razvijalo, ali on je u njemu video nešto više.
Pismo puno nežnosti i čežnje
Možda vas zanima:
Zašto je Bora Stanković krišom palio svoje rukopise: Malo poznata drama slavnog pisca iz Vranja
Saznajte zbog čega je čuveni srpski pisac uništavao sopstvena dela i kakva je to borba rastrzala njegovu dušu
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Možda vas zanima:
Zašto je Bora Stanković krišom palio svoje rukopise: Malo poznata drama slavnog pisca iz Vranja
Saznajte zbog čega je čuveni srpski pisac uništavao sopstvena dela i kakva je to borba rastrzala njegovu dušu
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Možda vas zanima:
Zašto je Bora Stanković krišom palio svoje rukopise: Malo poznata drama slavnog pisca iz Vranja
Saznajte zbog čega je čuveni srpski pisac uništavao sopstvena dela i kakva je to borba rastrzala njegovu dušu
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Možda vas zanima:
Zašto je Bora Stanković krišom palio svoje rukopise: Malo poznata drama slavnog pisca iz Vranja
Saznajte zbog čega je čuveni srpski pisac uništavao sopstvena dela i kakva je to borba rastrzala njegovu dušu
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Milicin odgovor – tišina
Iako nije sačuvan pisani odgovor, poznato je da Milica nije uzvratila istim osećanjima. Njihovo prijateljstvo je opstalo, ali Brankova ljubav je ostala neostvarena. Ova tišina, međutim, nije ugasila njegovo poštovanje prema njoj.
Uticaj na Brankovu poeziju
Mnogi književni istoričari veruju da je upravo ova neuzvraćena ljubav unela posebnu melanholiju u neke od njegovih pesama. Brankovo pismo Milici danas se čita kao iskrena ispovest, ali i kao svedočanstvo o vremenu kada se ljubav izražavala perom i papirom.
Zašto pismo živi i danas
Ova priča nije samo epizoda iz privatnog života pesnika – ona nas podseća da i neostvarene ljubavi ostavljaju trag. U Brankovom slučaju, taj trag je postao deo kulturne baštine, vredan koliko i njegove najpoznatije pesme.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Prelo u Sremu: Noć kada se prela vuna i sklapala prijateljstva
Običaj zimskih okupljanja uz ognjište, pesmu i priču koji je grejao i kuću i dušu
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Kako je Mira Stupica osvojila beogradsku publiku prvom rečenicom na sceni
Debi legendarne glumice koji je obeležio jedno pozorišno doba
"Dobro je pio, mrzeo je Tita i Čkalju" Udovica Pavla Vuisića otkrila njegovo pravo lice: Pretukao Miju Aleksića zbog nje, pa zajedno glumili
Otkrivamo nepoznate priče iz života Pavla Vuisića – od velike ljubavi sa Mirjanom, sukoba sa kolegama, do susreta sa Titom i netrpeljivosti prema Čkalji.
Komentari(0)