Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
Kafana kao književna laboratorija
Za razliku od mnogih svojih savremenika, Stevan Sremac nije pisao iz osame radnog kabineta. Njegovo pero bilo je nastavak šapata iz zadimljenih niških i pirotskih kafana, gde je kao profesor često sedeo i zapisivao sve što bi čuo – od lokalnih psovki, preko duhovitih doskočica, do pripovedaka koje su se prenosile s kolena na koleno.
U takvom ambijentu rodili su se junaci poput Kalče i Ivka – ljudi od krvi i mesa, sa manama i vrlinama, koje Sremac nije izmišljao, već ih je vešto oblikovao iz svakodnevnih razgovora.
Možda vas zanima:
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Možda vas zanima:
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Možda vas zanima:
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Beleške na salvetama i kutijama od duvana
Sremac je nosio papir i olovku, ali često, kada to nije imao pri ruci, beležio bi dosetke i replike na poleđini kutije od duvana, računa, pa i salveti. Bio je hroničar narodne duše, a kafana – mesto na kojem se ta duša najiskrenije otvarala.
Njegovi učenici i prijatelji često su ga viđali kako sedi za stolom, ćuti i piše. Nije prekidao razgovore, nije ulazio u rasprave – slušao je. U njegovim sveskama našli su se dijalozi koji su postali okosnica realističnih pripovedaka, a jezik koji je koristio u delima bio je gotovo fonografski zapisan govor običnog sveta.
Mesto gde književnost pije kafu
Za Sremca, kafana nije bila tek mesto za piće – bila je društvena scena. Tu se gledalo ko ulazi, ko izlazi, ko se s kim svađa, koga traži pandur, a ko peva do zore. Sve je to bilo materijal koji je Stevan Sremac znao da uobliči u briljantne književne slike.
Njegova dela su dokaz da je književnost najživlja onda kada ne beži od stvarnosti, već je s ljubavlju i humorom prikazuje. Kafanski razgovori koje je beležio nisu bili trivijalni – oni su otvarali uvid u narodnu duhovitost, svakodnevne borbe i želju za dostojanstvom u siromaštvu.
Zaveštanje kafanskog pripovedača
Stevan Sremac je ostavio trajni trag u srpskoj književnosti upravo zbog toga što je slušao narod. Njegova dela nisu umetnički laboratorijski eksperimenti, već čista, topla priča o običnom čoveku.
Danas, kad se mnoge kafane zatvaraju ili gube svoju dušu pod naletima modernizacije, Sremčeve stranice ostaju kao podsetnik na vreme kada je jedna šaljiva dosetka ili mudra zamerka za stolom u ćošku mogla postati večna književnost.
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
DANAS SLAVIMO SVETOG PROROKA MOJSIJA BOGOVIDCA: Ujutru rano, za zdravlje porodice, obavezno ispoštujte jedan običaj
Mojsije se rodio u Egiptu oko 1300. godine pre Hrista. Upokojio se na granici Obećane zemlje u 120. godini ovozemaljskog života.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Komentari(0)