„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole…“ – Tajna ljubavi u rečima Mome Kapora
Momo Kapor bio je jedan od onih stvaralaca koji su umeli da običan život pretvore u umetnost. Pisac, slikar, novinar i boem, ostavio je iza sebe desetine knjiga, stotine crteža i bezbroj rečenica koje su obeležile epohu. Njegove priče su tople, ironične i duhovite, a u njima se prepoznaje duh Beograda, ali i nostalgija za vremenom koje je nestalo.
Životna priča
Momo Kapor rođen je 8. aprila 1937. u Sarajevu. Još kao dete preživeo je tragediju – u bombardovanju grada poginule su mu majka i baka, dok je on preživeo zahvaljujući majci koja ga je zaštitila svojim telom. Nakon rata preselio se u Beograd sa ocem, gde će provesti najveći deo života.
Studirao je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Iako školovani slikar, brzo se okrenuo pisanju i novinarstvu. Postao je autor brojnih romana, zbirki priča, eseja i putopisa, a mnoga svoja dela i sam je ilustrovao.
Možda vas zanima:
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
MOMO KAPOR JE TO GENIJALNO OPISAO: Ovako se baš svaka Srpkinja svađa na moru
Čuveni Momo Kapor je primetio jednu vrlo zanimljivu stvar kada žena pokušava da se raspravlja sa mužem
Možda vas zanima:
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
MOMO KAPOR JE TO GENIJALNO OPISAO: Ovako se baš svaka Srpkinja svađa na moru
Čuveni Momo Kapor je primetio jednu vrlo zanimljivu stvar kada žena pokušava da se raspravlja sa mužem
Možda vas zanima:
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
MOMO KAPOR JE TO GENIJALNO OPISAO: Ovako se baš svaka Srpkinja svađa na moru
Čuveni Momo Kapor je primetio jednu vrlo zanimljivu stvar kada žena pokušava da se raspravlja sa mužem
Pisac i slikar
Njegovo delo uvek je bilo obeleženo toplinom, humorom i ironičnim pogledom na život. Napisao je preko četrdeset knjiga, među kojima su najpoznatije Una, Beleške jedne Ane, Foliranti, Zoe, Knjiga žalbi i Magija Beograda. Bio je i cenjeni slikar, izlagao je u galerijama širom sveta, ali je u narodu ostao najviše upamćen kao pisac koji je umeo da zabeleži duh Beograda i Jugoslavije druge polovine 20. veka.
Citati koji su ga obeležili
Momo Kapor je umeo da u jednoj rečenici kaže više nego mnogi u knjigama:
„Beograd nije grad, to je način života.“
„Život je ono što ti se događa dok praviš druge planove.“
„Ljubav je kad ti se tresu kolena, a ne ruke.“
„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.“
Njegove rečenice postale su deo svakodnevnog govora, jer su istovremeno jednostavne i mudre, duhovite i gorke.
Beograd u srcu
Kao hroničar beogradskog života, Kapor je ovekovečio duh kafana, boemije i neobičnih junaka iz grada. U svojim pričama spojio je sentimentalnost i ironiju, a Beograd je u njegovim knjigama dobio lik živog bića:
„U Beogradu se ne živi da bi se živelo, već da bi se pripovedalo.“
Zanimljivosti i anegdote
Njegove knjige bile su bestseleri širom Jugoslavije, a prevodile su se na mnoge jezike. Osim romana i priča, pisao je i eseje o svakodnevnom životu, ljubavi, umetnosti i prolaznosti. Bio je „pisac običnog čoveka“, a istovremeno i hroničar epohe.
Nasleđe
Momo Kapor preminuo je 3. marta 2010. u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana. Danas ostaje jedan od najčitanijih srpskih pisaca, pisac koji je umeo da pronađe poeziju u svakodnevici i da je prenese na papir.
„Ništa nije trajno, osim privremenog.“
„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole…“ – Tajna ljubavi u rečima Mome Kapora
Momo Kapor bio je jedan od onih stvaralaca koji su umeli da običan život pretvore u umetnost. Pisac, slikar, novinar i boem, ostavio je iza sebe desetine knjiga, stotine crteža i bezbroj rečenica koje su obeležile epohu. Njegove priče su tople, ironične i duhovite, a u njima se prepoznaje duh Beograda, ali i nostalgija za vremenom koje je nestalo.
Ova Nemica je spasila 15.000 srpske dece iz ustaških logora: Zbog svega što je gledala doživljavala nervne slomove, do smrti se nije oporavila od užasa
Do kraja rata Diana je odlazila u logore širom NDH i pregovarala sa majkama da joj daju decu, tražeći im smeštaj i spas. Sa velikom pažnjom vodila je detaljnu kartoteku o deci, kako bi svi mogli da budu vraćeni roditeljima - ako prežive.
Staroslovenski bogovi Perun i Svetovid u srpskoj tradiciji
Još pre dolaska hrišćanstva, Sloveni su na ovim prostorima slavili svoje bogove. Na vrhu staroslovenskog panteona stajao je Perun, bog groma, rata i munja, dok je Svetovid bio bog svetlosti, proroštva i obilja. Njihova moć simbolično je vezivana za prirodne sile – oluje, žetvu, bitke i plodnost, a njihovi tragovi mogu se naslutiti i u današnjim običajima srpskog naroda.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Komentari(0)